iz kamenja još uvek izbija toplota epitafi anonimnog julskog dana na pitanje: gde sam? putevi se izgubili zavukli pod travu i ćute na podivljala drveća u sutonu kalemiš udaljeno sećanje ponovo osmišljavaš orijentir u otuđenom pejzažu rošavi satelit svake usamljenosti emanacijom oživljava kuću bez krova u prazne okvire na ispucalom zidu vraćaju se senoviti likovi čuje se muzika sa gramofona preko...

23 marta, 2017 /