23 mar PALIMPSEST

iz kamenja još uvek izbija toplota

epitafi anonimnog julskog dana

na pitanje: gde sam?

putevi se izgubili

zavukli pod travu

i ćute

na podivljala drveća u sutonu

kalemiš udaljeno sećanje

ponovo osmišljavaš orijentir

u otuđenom pejzažu

rošavi satelit svake usamljenosti

emanacijom oživljava

kuću bez krova

u prazne okvire na ispucalom zidu

vraćaju se senoviti likovi

čuje se muzika sa gramofona

preko melodija uvelog evergrina

smeh lelujavih odsutnosti

iza vrata od paučine

neko te čeka

proviruje između redova

palimpsesta prošlosti

Autor: Darko Stanković

Fotografija: favim.com