Napiši celu zbirku pesama pa je baci u vatru, Napij se od domaće rakije, Pobegni sa pesničke večeri i vodi ljubav u javnom toaletu, Podigni revoluciju, pogini u ratu, Odnesi ružu Branku Miljkoviću na grob, Zamonaši se i ovekoveči dušu svoju Bogu ko najlepši kolač, Napusti fakultet i pobegni u Francusku, Recituj svoju poemu...
Da li bi napisala celu knjigu, za jednu posvetu? Verujući da ćeš u njoj, reći sve ono, o čemu neprestano, pokušavaš da pišeš. Misliš da će tih nekoliko, kratkih, uobičajeno indirektnih reči, biti dovoljno? Da objasne sve, što nikada, nećeš razumeti. I što nikada nisi pokušala, da izgovoriš. Jer govoriš samo ono, u šta veruješ. A u tu iluziju, nije bilo lako poverovati, uprkos...
Pričala si da otadžbinu u tebi ništa ne može da ubije...
Kada kopajući po prepunim kutijama polovnih knjiga nabasate na naslov ili autora koji vam je posebno drag, uzbuđenje je deset puta veće od onog koje osete iskusne kupoholičarke kada u omiljenom butiku „iskopaju“ dugo željeni odevni predmet na popustu. Malo je reći da sam bila...