Nisam više ona stara. Sada sam starija, malo mudrija. Sada šutim tiše. Ne gazim punim stopalom. Vrhovima prstiju ispitujem težinu koraka. Držim se ucrtanog pravca na kojemu parket ne škripi. Dva puta u lijevo, tri u desno i jedan put ravno, do vrata. Ostavljam ih odškrinutima, da mogu čuti ako se u snu promeškolji. Šaptom opsujem zbog praznog hladnjaka. - Čime je misliš...

18 februara, 2016 /