Ako ti osmeh ne pomuti pesma, Ako ti jutra ne postanu obale, sa kojih kao dim odlaziš na ivicu svemira, poput ptice u moj krvotok, I, ako ti ruke bezbrižnije od svetla prepoznaju moju samoću deteta, spremnog da progovori kao cvet u zakasnelo nebo, Neka ti zemlja mirisom kaže koje nebesko bilje raste ispod mog sazvežđa procvetalih arterija. Od ovih se molitvi i reči dosađuju po strofama, iz...

13 juna, 2017 /