13 jun Opomena pred jutro

Ako ti osmeh
ne pomuti pesma,

Ako ti jutra ne postanu
obale,
sa kojih kao dim
odlaziš
na ivicu svemira,
poput ptice
u moj krvotok,

I, ako ti ruke
bezbrižnije od svetla
prepoznaju moju samoću
deteta,
spremnog da progovori
kao cvet u zakasnelo nebo,

Neka ti zemlja mirisom kaže
koje nebesko bilje
raste
ispod mog sazvežđa
procvetalih arterija.

Od ovih se molitvi
i reči dosađuju
po strofama,
iz kojih ne bujaju
paprati, vetrovi ni led.

A, moji anđeli;
prosvećeni insekti
sa krilima od srebra
i pogledom od meda
ili samo slutnja
koju niko više
ne može da potvrdi…?

Ne brini,
oni ti neće nauditi.

Zar će i dalje
ostati
začarani krug
u kome spore senke
pokušavaju
da ospore
boju svog postojanja?

Uzmi zenicama
moj pepeo
i saznaj –
gde počiva vatra;
i zapamti –
dok su oblaci u svađi,
ptica će mirno leteti.

Autor: Đorđe Topalović

Fotografija: weheartit.com