Noćas sam sanjala čemprese, krvav mesec i laste, nebo je odisalo zvezdama kao tvoje oči. Noćas su bitke vodili maleni ljudi i džinovi, i krici su se lomili daleko u nepreglednim šumama. Bosiljak je mirisao na mom starom prozoru, raznesen brižljivim vetrom osvajao...
Noćas kada gore Džamije, Katedrale I crkve, Noćas kad se ruše Iluzije o večnosti, Možda ovo bude, Noćas, Moja poslednja pesma Kada nožem moje srce, U mraku sačekaju ljudi I na prepad ove grudi, Raspore neznanjem. Možda umrem noćas Il’ živa večno ostanem Dok neki slučajni plamen, Noćas kada gore Katedrale, Crkve i džamije, Ne podseti da večnost Po iluziji samo traje. I ništa više. Autorka: Elena...
