Tada sam jutra bojio Tvojim usnama; Nekada bi to bila boja Tvojih obraza i vrata, Nekada niz cijelu kičmu, Bokovima do stomaka.   Po nama je padalo Inje vremena Tek da se rastopi U vrelom znoju, Neosjetno poput Ostatka nedovršenog Neba.   Neko je ostao Zarobljen u snu, I možda nam se Samo čini kako je Svako od nas Masa od dodira postao.   Zažmuri u tišinu; Prosipaj...

14 januara, 2016 /