je osuđen na propast možda ga baš zato i toliko volim Živ je samo dvaput godišnje Dok traju festivali. Običnim danima i vikendom Vrlo brzo zamre ulice su prazne Ljudi nestaju čim uzmu ponešto iz pekare Zavlače se u kuće I misle kako su proveli. Moj grad je mrtav Pojeden do kraja Trulim zajedno sa njim Osećam sve te...

02 decembra, 2016 /