Postaću voda. Postaću bistra voda I u njoj će se ogledati, A neće me vidjeti. Bježim im. Mijenjam se. Prestajem biti žena, Postajem pjesma, Tvoj jutarnji budilnik I miris jutra na neopeglanom čaršavu. Pretopiću se u sve što ne razumiju Jer nisu razumjeli moju vazu sa mimozama I neće razumjeti Кako život može biti Tirkizne boje, Кako život uopšte može...
Noć je hladan talas ja sam brodić od papira. Puštam da me nosi ka litici il obali. Jer ništa nije važno dok muzika svira. I ljubav nema cenu ma kome da je prodali. U pustinji osmeh, suša na mom licu, Nema kapi predaje, živ je samo pesak. I najmanji tračak posejaće...
Izbegavam ljude i jutra, jer se umaram dok ih gledam, kako se muče, kako trče, u sud, autobus, na šalter, u bolnicu. Kada se probudim u podne ili kasnije, ćale mi govori: - nastavi da spavaš, sine, slobodno, dan je gotov. Sve obaveze rešavaju se do podneva. - To je sranje, pomislim, i lenjo odlazim u kupatilo, na tenane perem kosu, pišam, ili...