Noć je bila pikantna, neobično ukusna. Sedeli smo sami Na rubu beskonačnosti, U halapljivo prisnoj daljini Gledajući nebo rasuto Po himničnim porazima naših kompresovanih sapatnika. Mrak je igrao sporednu ulogu u svim budućim životima, a njene priče su bile neočekivano pitke, uz poneku reč...

01 aprila, 2020 /

Nemam ja vremena. Vreme ima mene. I razvlači me bledog po svojim grubim šakama, Masnim od krvi i znoja. Guta moje trule snove I čekanja od plastelina. Gnječi mi kičmu, a ja ćutim. Ne branim se i ne molim ga Za bezbroj puta odsanjano stakleno sutra. Jebeš sutra. To mi više ne treba. Sad mi trebaš...

24 aprila, 2018 /