U pola sedam Ona umire od raka, U pola sedam Raznose hleb, Ja sam na krovu Nečeg što tad liči na svet. Sa petog sprata Možeš da skineš Nebu bledo roze boju. U pola sedam Ona umire teško, Teže nego da su Zbog nje svi umrli mrtvi, Prvi raznose hleb, Ja pušim; Uvlačim uzroke raka, U pola sedam vrištim, Zamišljam da skačem...
Memljivi zidovi i senke Ostavili su miševe na cedilu Rekli su Kafki „ne!“ Toga dana kada je čovek u pidžami hodao ispred zgrade I krišom jeo Prvo jesenje grožđe. Dečak sa udicom i grudvicama hleba Lovio je žabe na obali reke Dok je Kafka obijao pragove Nudili su ga sokom od zove Ili samo gledali...
BOŽIĆNI KOLAČ Majka će, o Božiću, prste u njivu u seme u žito da umesi mušku snagu vodenicu točak i kamen. Majka će, o Božiću, volove u jaram kuću kraj druma zmiju pod ambar mrtve pod prag. Majka će još samo krst po sredini, raskršće i putokaz. POGAČA Osećam. Težak su nam logor spremili. U crno nas ruho zavili. Plaču deca. Polja pusta. Žene više ne poju...
Miljama od tla, grizemo oblake. Grčim grlo uzastopno na putu do Lenjinovog trga. Ostavio sam je da bdi nad slomljenim ekranom i čeka poruke iz tundre. Kule i gradovi, radna emigracija za rad osposobljenih. Četvrt veka čitavog sanjam plač sina, čipkastupodvezicu najlepše mlade u selu i...