Na starom trajektu leptiri se talože u dotrajalim neonkama. Čovek i žena, koji sede preko puta mene pričaju bez viđenja. Između njih ne postoji „prozor“ sa žižom njihovih pogleda. Mimoilaze se. Njihovo shvatanje prisustva statično je. Kao mala smrt u svakom od njih. Zatvaram oči – nestaje svet. Samo zvuci opstaju. Kako je zgodno ostaviti...

02 novembra, 2015 /

Dan je zaspao. Zaboravljen negde između dečijeg plača i letnje jare. Zaglavljen između prozorskog okna i kreveta. Pamtim lukove raspuklog cveta u vrelom danu, kako se klate na zvucima leta. Pamtim mirise bilja, koje poseduju samo one zapuštene bašte predgrađa. I odsustva ljudi. Život sagledan u trenutku perspektive zadnjeg točka bicikla. Asfalt i točak. Neraskidivi. Zatvaram...

15 oktobra, 2015 /