Htela sam da verujem da pišeš o meni. Ponekad makar. Kad te rastuži sitna kiša u sumrak, kad ostaneš sam i upališ sveće sa mirisom narandžine kore. Kad ne znaš ni sam o kome bi drugom pisao. Kao dete što pod krevetom traži zaturenu igračku, zavlačila...

07 juna, 2018 /

Nedostajaće mi, možda, i naša ćutanja. Oni minuti između dveju rečenica kada se zagledaš negde kroz prozor, u oblake, u kišu, u nepoznate ljude što na autobuskoj stanici čekaju da najzad nekuda odu. Razmišljaš o nečemu o čemu smo do malopre govorili. Prevrćeš u glavi...

10 novembra, 2016 /