Otišla je. Noćas. U jedan. Do jutra sam mirisao pamučnu jastučnicu. Još mi grebe nozdrve onaj cvetni parfem. Kada sam izašao, mirisao je jorgovan. Onaj ljubičasti, na uglu parkića ispred zgrade. Prošlog leta sam pijan celog obrao, da joj poklonim najveći buket jorgovana. Drala se na mene kao nikada. Ali kratko je uspela da zadrži kez, prevarantkinja...
Tog prvog novogodišnjeg jutra probudio sam se tek oko 10 sati. Žena je već bila ustala i u kuhinji uključila program za pripremu doručka. Prišao sam joj sa leđa, poljubio je i nežno prošaputao: “Srećna ti dušo Nova 2050. godina, opet!“ Za doručkom smo oduševljeno prepričavali...
Dobro je što su mi dodelili Milutina dok ovog debelog sprovodim do štaba. Milutinu verujem. Već dve godine smo u ovome. Ali svojim pištoljima verujem najviše. Službeni je u futroli. Zaplenjen od Nemaca. A moj lični – zadenut za pojasom iza leđa. Ponekad u ruksaku....
Pošalje ti svoju ešarpu koju je prethodno nosila par dana. Miriše na nju. Pošalje ti omiljene minđuše, vratićeš joj ih kada se vidite. Pažljivo ćeš ih staviti natrag na njene uši. Poslaće ti knjigu, čaj, omiljeni strip ili lek. Može ti poslati i novac i nemoj se uvek duriti. Ne budi...
Mržnja svekrve počinje još pre ljubavi muža. Tako je bar kod mene bilo. Ja mog Milisava zavolela odmah. Visok, mršav, vizljast, jest riđ, ali sa nekim plavim, dubokim očima. Kad te pogleda, k’o u dušu da te vidi. Mislili moji da je stranac, Bože...