Krhka. Ne zbog znojnih očiju, Ili bora Direrovih portreta. Prosto sam visoka. Nožnim prstima dotičem zemlju, Glava posrana ptičjim govnima. Mlade stabljike nežne, Duge čekaju da se prelome. Most iz kiše. Duga. Ocvali maslačak Jedva da ima koren. Bitan deo su one stvarčice Iz glave. Stalno se rasipaju, Lete, Sade, Daju sebe Misli Ili onaj poljubac Koji uvek dočeka blato. Nekada reflektovano sunce; Sada posvetlele do beline- Mogu...

05 septembra, 2017 /