Udišem potajni spokoj lakih pramenova što pokrivaju najtananiji osmeh njene retke duše. Posebnost sjaja hrani me mrvicama biserne svetlosti. Osećam blistavu kosu, pozdrav dahu večnosti. U nagomilanom vremenu molim samo za pramen, uspomenu blede tame u meni. Umirem u njenom odsjaju, nestajem u nikad ukroćenom, opijajućem vihoru, što izaziva tananost nežnosti, budi puteve ropske težine, razara mudrost i lomi molitvu svakom bogu. Nudi...

02 juna, 2017 /