Razmičem zavese i presvlačim ovaj izbledeli petak u boje tvog prisustva. Nađoh sebe ovde izgubljenog, nasumice razbacanog, naopako razapetog kao arhitektura na brzinu skicirana. Kada bi samo znali oni što slute koliko je ovde tišine na jednog tamo cvrčka, koliko je na tvom obrazu pega na jednu gore zvezdu, koliko je ovde teskobe na jedan tamo beskraj. Samo ti možeš da objasniš zašto tvoje srce kuca ovako nakalemljeno u...

01 maja, 2019 /