01 maj Cor Cordium

Razmičem zavese
i presvlačim
ovaj izbledeli petak
u boje tvog prisustva.

Nađoh sebe
ovde izgubljenog,
nasumice razbacanog,
naopako razapetog
kao arhitektura
na brzinu skicirana.

Kada bi samo znali
oni što slute
koliko je ovde tišine
na jednog tamo cvrčka,
koliko je na tvom obrazu
pega
na jednu gore zvezdu,
koliko je ovde teskobe
na jedan tamo beskraj.

Samo ti možeš
da objasniš
zašto tvoje srce
kuca
ovako nakalemljeno
u saksijama
mog grudnog koša.

Samo tvoje zelenilo
može da ugasi
tugu mojih brodova
što krvare laktove
nasukani na obale.

Ti si najlepša reč
koja mi je ostala
skorela na usni,
neodneta šapatom.

Autor: Đorđe Topalović

Fotografija: weheartit.com