Posle te sahrane gavrani su puzali nebom poput meduza. I čovek je nalik na krabe gledao ka vodi kroz koju nikad neće moći da pliva. Zvona ispod mog kreveta potvrđuju da tamo dole nema ni babaroga ni čudovišta, to su napadni, usaglašeni zvukovi naših prethodnika i sledbenika. To je pogreb živog trenutka u zamenu za ostatke krvi. I svih planeta što je zaledila...