Već satima stojim kraj otvorenog prozora, čekajući novi dan. Ili nešto da me natera da prestanem da čekam i odem na spavanje. I dočekala sam, bio je to hladan vetar, koji me je odjednom ošinuo po ramenima, za sobom ostavljajući umršene zavese i moju kosu....

21 marta, 2016 /