– Misliš da ljubav ima rok trajanja? – pitala me je Anđa. – Odakle sad to? – Bila sam na nekoj tribini „Da li ljubav traje večno?”, pa me zanima tvoje mišljenje. – Išla si na tribinu na kojoj su te ubedili da ljubav ne može da...
Dokle ćemo da se zezamo? Da hodamo na prstima pored uspavanih snova? Da se pravimo da dišemo dok se smog meškolji u našim plućima? Dokle ćemo da se pravimo da je normalno biti sam među ljudima? Dokle ćemo da se pravimo? I kad je postalo pogrešno...
Šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći. Nikad me još nisu ovoliko pitali kako sam. Za nekog ko je tvrdoglavo navikao da kroz sva zdravstvena stanja prolazi sam i na nogama – nije mi lako da shvatim da je drugo stanje zeleno svetlo za sva...
Ne postoji formula za magičnu sreću. Ili si srećan ili nisi. Kad bismo želeli sebi sve ono što poželimo drugima u prvoj nedelji u godini, nikad ne bismo imali neostvarenih želja. Zažmuriš i poželiš: zdrav sam. Smejem se. Zaključila mi je pet iz matiša. Upisala sam...
Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam. – I šta bi ti bio u sledećem životu? – Čobanin...
– Nemoj da joj persiraš, ona ne voli kad joj persiramo. Uostalom starija je od nas samo deset, jedanaest, dvanaest godina… – kaže Vik petnaestogodišnjoj glumici u Školi filma. – Duhovito, Vik! Koliko imaš godina, Mila? – pitam s osmehom. – Petnaest, a ti? – Mila me...
Ima tako nekih dana kad bi se uvukao u ćebe kao u čarapu. Kad bi utrčao u neku knjigu kao u završnicu velike i naporne septembarske trke. Kad bi sebi bio mali čovek iz radija – pa da slušaš samo odabranu muziku, odabrane uspomene. Audio –...
Podsetnik – kako se diše. Februar: prevrnem sebe s naličja na lice i podnesem sunce kad me u oči pogleda. Ne pakujem kofere i rančeve, jer sve mogu na leđima poneti. Krenem od kaputa. Znam šta sve tu može da stane. Sad kad sam iz džepova istresla...
Ustane ujutru, založi vatru, skuva kafu i onda kaže da ja smem da se budim. Svaka hladna jesen od Žmua napravi mog ličnog odžačara i ložača. – Šta misliš, da l' će nekad da se desi da uđeš u kuću namršten i zaboraviš da me...
„Postoji ono čuveno novinarsko pravilo o tome šta je zanimljivo. Kaže se: nije nikakva vest da je pas ujeo čoveka, nego bi bila kad bi čovek ujeo psa. U svakom slučaju – neko nekoga mora da ujede. Dabome, kakva bi vest bila da je čovek...