13 jan Stevan Arsenijević: „Ne hvalim se usponima, ne stidim se padova!“

Stevan Arsenijević se uspešno bavi modelingom skoro deset godina. Živi na relaciji Istanbul – Beogard i vrlo je uspešan u svom poslu. Za njegovo lice kažu da je poput testa, stoga se lako oblikuje i menja. Međutim, ona nepromenljiva crta je njegov osmeh, koji nikada ne zaboravlja da „obuče“. Iako tvrdi da je sasvim običan dečak iz jednog malog grada, mi znamo da nema „običnih“ dečaka. Maštovit, kreativan i uvek drugačiji, pleni svojom lepotom i energijom.

Kako si odlučio da se profesionalno baviš modelingom?

Jedno od najtežih pitanja je kad me neko pita kako sam odlučio da se bavim modelingom. Ne mogu da kažem da sam odlučio, oduvek sam želeo da se bavim šou biznisom, modeling je samo stepenik na kome sam se najduže zadrzao, skoro 10 godina. Nije postojao trenutak gde sam morao da odlučim čime ću se baviti, uvek sam radio ono sto moram – škola, fakultet… Ono što volim je upravo ovo što sada radim.

Moda, inspiracija i ti…

Moda, inspiracija i ja-  to su tri dobra prijatelja, uvek su jedan uz drugog i do sada nije bilo svađa i sukoba (smeh). U mom slucaju zaista ova tri „prijatelja“ idu zajedno. Da nema inspiracije ne bi bilo ni mode, moda opisuje inspiraciju, a ja sve to iznesem. Volim kad je moda deo mene, a ne pored mene, kad ne moram da budem rob, vec princ, kad ne moram da budem obavezan, vec neobavezan i opušten. Modom volim da vladam i njome iznosim sve ono sto je u meni.. Ljubav, nežnost, tugu, strah… Priznaćete retko ko može bez ova tri.

Reci nam nešto više o svom trnovitom putu do zvezda.

I ruža je trnovita do vrha, ali na vrhu je predivan, nežan i mirisan cvet. Svaki ubod boli, ali nekako lepo zaboli kada znate šta je na vrhu.

Zašto si odlučio da se fokusiraš na inostranu karijeru?

Jako rano sam počeo da putujem, da upoznajem velike gradove,  koji su me ostavljali bez daha. Jedam od njih je bio i ovaj u kome živim već duže vreme, Istanbul. Tamo sam otisao kao turista, upoznao sam puno ljudi i shvatio sam da tamo mogu da ostanem i da radim još bolje i još više. Nesluteći da je sve drugačije od kulture, jezika, vere, energije ljudi, pa do državnih i verskih pravila, u početku sam se osećao kao totalni stranac, ali zahvaljujući strpljenju i radu, posle par godina sam doneo odluku da će se moja karijera nastaviti baš u tom gradu.

Da li imaš omiljenog fotografa sa kojim često sarađuješ?

Da, naravno. Kad sam u Srbiji obožavam da radim sa fotografskim parom Vasić. Njihova energija, profesionalizam, kreativnost, posvećenost i napredovanje me oduševljavaju i upravo sa njima radim i onda kad mi se ne radi, jer to je nešto što me pokreće i što me čini jako srećnim. U Turskoj volim da radim sa Sedef Avokado i njenim bratom Sertaç. Oni su, takođe, jako kreativni i profesionalni, ali su i jako hladni, ponekad drski, što me izluđuje. Međutim, kada vidim produkt rada onda shvatim da je vredelo.

Dok posmatramo fotografije modela, često se nameće misao da je sve iluzija, šminka, photoshop, dijeta. Da li je zaista tako?

Generalno posmatrano, nije tako. Niste ni svesni kroz šta sve morate da prođete da bi nastala kvalitetna fotografija. Naravno, jako je važno sa kim sarađujete, tim ljudi, gde se radi i koja je svrha toga rada. Ali svakako, to lepo lice sa fotografije prođe mnogo kastinga, mnogo dokazivanja, razočarenja, truda, izgubi mnogo energije da bi se tako nešto uradilo. Mnogi, pogotovo u Srbiji, staju ispred objektiva zato sto žele veliki broj lajkova i puno komentara. Od toga se ne živi, ali to je već druga strana mnogih lepih fotki koje možemo videti.

Tvoj zaštitni znak je neodoljivi osmeh, ali i trbušnjaci. Koliko napora i truda „stoji“ iza takvog tela?

Dugo vežbam, imam čak i periode kada dva puta dnevno treniram. Ali definitivno to ne radim samo da bih lepo izgledao, već da bih bio zdrav. Zdravlje mi je na prvom mestu, a kada sam zdrav onda imam i trbušnjake i ovaj osmeh, koji ponekad i ja volim (smeh).

Često nailazimo na predrasude- da su modeli glupi, da su samo tela bez duše. Šta misliš o navedenom?

Modeli koji su se predali ovom poslu, koji žive ovim životom definitivno nisu bez duše, a još su manje glupi. Da su takvi, ne bi došli do uspeha i svog mesta u ovom svetu. Sa pravom mogu da kažem da su modeli i glumci jako pametni, kreativni i da su hrabri i snalažljivi.

Sarađiva si sa mnogim dizajnerima i fotografima, glumio si u sapunici, odličan si plesač i šoumen, a tvoje lice krasi korice pojedinih romana. Koji projekat bi izdvojio kao najinteresantniji?

Najinteresantniji projekat ne mogu sada da spominjem, jer još uvek nije ugledao svetlost dana. Mogu da kažem da je bio lud, zabavan, a istovremeno težak i naporan. Što se tiče sage u kojoj se pojavljujem u tri epizode, bilo je jako lepo iskustvo. Naučio sam mnogo toga vezanog za glumu, upoznao sam mnoge glumce i stekao prijatelje. Najinteresantinje je bilo što sam sve vreme imao puškice sa tekstovima koje sam morao da znam, jer sam se plašio da ih ne zaboravim, a ja sam inače šteber i to nikada nisam radio. Tako da, od tada postadoh prepisivač (smeh).

Kakav je Stevan kad se svetla reflektora ugase?

Stevan je Teva, običan dečak iz malog grada u Srbiji. Ima svoj mali svet i raduje se životu. Voli obične stvari, jer ga one čine neobičnim. Ne hvali se usponima, ne stidi se padova, ne libi se posla. Voli da putuje i istražuje. Ne voli izlaske. I želi mir u svetu (smeh).

Zašto si ti crna ovca?

Zato što nosim cipele robne marke „Nikad čuli“.

Tijana Banović

Fotografije: Slobodan Vasić