17 mar Stefan Sih: Ne prestajem da sanjarim

Stefan Sih ima 26 godina, živi u Velikoj Plani i kaže da se ne odvaja se od svog foto-aparata. Iako je diplomirani ekonomista i zaposlen u svojoj struci, fotografija i ilustracija su njegov pravi poziv. Čak i ako ne poznajete Stefana, velika je verovatnoća da ste se upoznali sa njegovim ilustracijama stihova poznatih pesama na FB stranici „Slikoviti stih”. Veruje u lepotu uprkos surovoj svakodnevici, nastoji da se okruži dobrim ljudima i da deo toga kroz svoj rad prenese i onima koji ga ne poznaju.

Šta znači biti mlad, kreativan i talentovan u jednom malom gradu u Srbiji? Koje su mogućnosti, a koje prepreke? I da li su socijalne mreže danas taj most koji otvara put ljudima iz manjih sredina da pokažu šta umeju?

Svi smo mi kreativni, mladi i talentovani, samo ako sami sebe ne ubedimo drugačije. Ne postoji nekreativna osoba, treba samo pokušati, bilo šta! Ja sam pokušao, ne kažem da sam uspeo, ali lepo mi je kada vidim da se ljudima sviđa moj rad. Mali grad više ne postoji, sve je ovo veliko globalno selo i drago mi je što sam eto pomerio granice, te postojim i dalje od svog mesta i drago mi je da sam bar jednim trenom nekog nasmejao, usrećio ili mu pružio slična osećanja, setu koju sam i ja imao dok sam doživljavao pesmu na svoj način. A to ne bih uspeo bez socijalnih mreža, i hvala im zbog toga.

Slika govori hiljadu reči. Koliko je potencijalnih slika u jednom stihu?

Slika govori hiljadu reči, ali osećanja se ipak ne mogu lako opisati… Neke ilustracije  su nastale posle unutrašnjih nemira, a neke ideje su same došle na osnovu lepih trenutaka. Emocije i osećanja su beskonačna veličina, eto odgovora na vaše pitanje.

Kako si došao na ideju da ilustruješ stihove pesama?

Spontano, eto – sve je krenulo od neozbiljnih radova, malih pokušaja impresioniranja društva, određenih osoba i, eto, shvatih preko noći da možda radim dobru stvar.

Tvoje ilustracije su vrlo svedene, a efektne. Kako si pronašao svoj izraz?

Mislim da ga još nisam pronašao, već ga stalno tražim. Suština je u razvoju. Želim da ubedim sebe da nisam savršen kako bih se dalje razvijao. Onog trenutka kada pronađem idealan izraz, mislim da će mi sve ovo dosaditi i da ću prestati sa radom, a to ne želim.

Veliki broj pratilaca na Fejsbuku govori u prilog tome da se ljudima dopada ono što radiš.

Ne opterećujem se brojkama, a broj pratilaca je potpuno nebitna činjenica. Meni najdraži radovi nemaju nekih preterano velikih uspeha u kvantativnom smislu. Više volim manji broj pratilaca kojima sam više drag i koji znaju da u meni imaju i prijatelja. Postoje osobe kojima sam prijatelj i koji mi pričaju o svemu, odaju tajne, svoje probleme i  prema tim osobama sam podjednako otvoren, a da se znamo samo preko moje stranice. Ako je neko u meni prepozna potencijalnog prijatelja, inbox kutijica je otvorena za sve, biće mi drago da podelim sa nekim svoj mali svet.

Da li ti je nekad neko ,,naručio” da mu/joj ilustruješ neki stih?

Da, svakodnevno primam predloge, ali, nažalost, nije moguće da ispunim svačije želje, jer bih u tom slučaju radio mehanički i takvi radovi ne bi bili iskreni. Najbolji radovi su produkt nečega što je duboko u meni. U svakom slučaju, bilo je i odličnih predloga koji su me odmah osvojili. Ali, voleo bih da vidim da što više ljudi samostalno ilustruje svoje ideje, rado bih ih podržao u tome.

Baviš se i fotografijom…

Da, i ne mogu bez te umetnosti… Smiruje me. Lutam sa aparatom, on je postao sastavni deo mene i mnogi me prepoznaju na ulici kao osobu koja mlatara sa tom velikom spravom. Nisam sam u tome i uskoro sa svojim drugarima organizujem malu izložbu fotografija, koja me veoma raduje.

Priželjkuješ li samostalnu izložbu svojih radova?

Da, ali prvo da pobedim svog najvećeg kritičara – samog sebe. Nadam se da ću uspeti u toj borbi. Kada prikupim određena sredstva, siguran sam da će Slikoviti imati svoju malu off line premijeru. Nadam se i maloj turneji.

Postoji li neki medij u kojem bi voleo da radiš?

Voleo bih da radim sve što me čini srećnim. A najveća je sreća kad nekog obradujem svojim trudom, i kad ga bar za trenutak ostavim bez teksta. Radim dizajn za razne lokalne forme i svakako bih taj posao izabrao kao svoj životni put. Sad, koliko ću imati sreće –  od mene zavisi, ali nastaviću da sanjam o tome.

Čuo sam da si s grupom mladih entuzijasta delovao u neformalnom kulturnom centru u Velikoj Plani. O čemu je tačno reč?

Da, sa prijateljima sam organizovao mali bioskop kultnih crno-belih filmova i odlično smo se zabavili. Pored toga, prijatelji i ja smo organizovali i mini filmski festival. Zima je napravila malu pauzu, ali će sa dolaskom lepog vremena neformalni kulturni centar ponovo zaživeti u našem gradu.

Otkrij nam postoji li neki stih koji te ,,muči”, koji želiš da ilustruješ, a još nije dobio svoju slikovitost?

Dosta ilustracija se ne završi onako kako sam zamislio. Postoji nekolicina stihova koje sam pokušao da obradim, ali nisam bio zadovoljan, u svakom slučaju, neću vam reći koji su u pitanju. Uspeću sa njima nekako…

Zašto si ti crna ovca?

Zato što ne prestajem da sanjarim…

Srđan Gagić

Fotografije: Stefan Sih