18 avg Nemanja Nikolić: Ajde Fest

Četvrti po redu Ajde Fest, održaće se od četvrtka, 21-23. avgusta u Kruševcu. Kruševljane i sve koji posete festival očekuju tri dana bioskopa na otvorenom –  u dvorištu gimnazije ili, u slučaju kiše, u Domu sindikata u Kruševcu. Povodom ovogodišnjeg festivala razgovarali smo sa urednikom programa, dramaturgom Nemanjom Nikolićem.

Za početak, za one koji nisu upoznati, reci nam šta je Ajde Fest, ko su ljudi koji stoje iza festivala i kako je uopšte počela cela priča?

AJDE fest nastao je 2011. godine kao odgovor Asocijacije mladih na potrebu Kruševljana za novom i drugačijom kulturnom manifestacijom. Prvi ili ,“nulti“ festival nastao je uz podršku Asocijacije „Nezavisna kulturna scena Srbije„ i Kulturno prosvetne zajednice Kruševac. Asocijacija mladih je grupa mladih entuzijasta, zainteresovanih, pre svega, za kulturu i umetnost. Osnovani smo 2008. godine sa ciljem da doprinesemo unapređenju života mladih u Kruševcu kroz poboljšanje kulturne ponude i vanškolskih edukativnih sadržaja i podsticanje omladinskog aktivizma. Naše aktivnosti su usmerene na afirmisanje lokalnog umetničkog stvaralaštva, kroz prezentaciju i promociju, povećanje dostupnosti savremenog stvaralaštva iz zemlje i regiona, razvijanje programa neformalnog obrazovanja, podsticanje aktivizma i volonterizma u kulturi i korišćenje umetničkih formi za ukazivanje na brojne probleme u savremenom društvu. Članica smo Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

Koliko je teško pokrenuti i održati ovakav festival u unutrašnjosti?

Dovoljno teško, ali ne i nemoguće. Ko hoće, nađe način. Najviše znači podrška ljudi koji nas prate od početka. I publika koja dolazi, jer to daje smisao celoj priči. Nigde se stvari ne dešavaju kako mali hipster zamišlja dok surfuje. Kao što mnogi znaju, ali se prave ludi – Srbija je na infuziji, u komi. Prestonica usisava ljude, novac, energiju, pažnju čitave naše zemlje. To je loše i naopako, to više nije grad svetionik, nego sivograd – monstrum ameba. Ima svašta unutar Srbije:  „Zalet“ u Zaječaru, „Karusel“ u Čačku, „Saund Vižn“ u Majdanpeku… Dovoljno je teško da digneš ruke –  ili da bude izazov i borba.

Kolika je podrška Grada?

Slabije… što bi se reklo u kruševačkom žargonu.  Sama gradska uprava ne čini puno, dodelila nam je nagradu prošle godine,  komendija. Neke ustanove i pojedinci nam pomažu. Možda zato da se manje vidi kako ništa ne rade,  dok mi nezaposleni radimo njihov posao.  Imamo i našu paralelnu strukturu moći – prijatelji i rođaci. Neko donira malo kinte,  neko alatku, neko znanje i veštinu, neko vreme. Gradske glave obezbeđuju podršku i prevoz fanova busom za nekog Grand zvezdana iz okoline. Ništa čudno, ništa strašno – jedan maćehinski odnos.  Za to što radimo postoji stalno i veliko interesovanje brojne publike, od 15 do 55 godina, ali nikako da postanemo vidljivi na radaru u rukama karikatura, koje zovemo političari. Ljudi imaju odlične ideje, temeljno napisane projekte, dugogodišnji trud iza sebe, rezultate, ali – kao da ničeg nije ni bilo.

Gde je mesto Ajde festa na kultrnoj sceni Srbije, a gde mesto kulture u Srbiji?

Ajde Fest je za nekoliko godina porastao i postao poznat po Srbiji, pre svega po bogatom programu, ponajviše iz tzv. alternativne kulture i umetnosti.  Sama činjenica da je posećenost bila izuzetna – doduše i zbog toga što smo neprofitni, pa je sve za dž – govori da ovaj događaj ima smisla raditi i da za njega ima mesta. AjdeFest, ako preživi,  tek treba da stekne svoju fizionomiju, da se profiliše. Mi ne želimo da budemo mali Exit, niti možemo  da nadoknadimo  svu prazninu nedešavanja u gradu. Meni je otužna kuknjava na stanje u kulturi, kao da je elementarna nepogoda koja nas je, eto, zadesila ni krive ni dužne. Koliko nepoštenja i parazitiranja ima u umetničkim i intelektualnim krugovima, toliko su nam ustanove i konkursi prsli ko bostan kad padne na beton. Ne može se tražiti od iscrpljene, invalidne države da ulaže u ne znam kakve projekte i prodžekte. Vodič za gradski život u srpskoj prestonici se zove YellowCab. Čist kompleksaški provincijalizam, pomodarska onanija. I pored tog pokondirenog pomodarskog manira, imamo jedan sumanuti neo-paganski-orijentalno-pseudo-nacionalni ključ, koji od svega pravi mrak, blato i kič i tako zatrpava autohtone izvore kulture, koja je ovde itekako postojala i postoji. Klincima je danas nepoznat i „Paket aranžman“, da ne govorimo o Vinaveru i Zenitu. Tu stupa na scenu starija ekipa koja treba da prenosi, da predaje albume, knjige, stripove, filmove. Institucije su manje-više prsle, za to su odgovorni intelektualci. Kome je stalo do vrednosti, moraće sam da ih čuva. Kritizerstvo, cinizam i pozeraj nas jedu.

Sve to danas deluje kao rasprostranjen, omasovljen problem i van naših granica.

Stvari su se ubrzale, a mi kasnimo u kapiranju – svi smo deo jedne priče. A to je surovi materijalizam, cinični intelektualizam, totalni relativizam i, nadasve, pornografija. Ovdašnji kulturni problem je sićušan u odnosu na izazove i iskušenja koji zovu ceo svet na crtu. U modi je plićak.

Da se vratimo malo na lepe stvari koje nas čekaju ove sedmice u Kruševcu. Kako izgleda ovogodišnji program Ajde Festa?

Ove godine predstavljamo tri paketa kratkih filmove iz Estonije, Italije i Bugarske. Jedno veče je posvećeno produkcijskoj kući ,,Prababaˮ, emitujemo njihova poslednja dva dokumentarca: „Pogrebnik“ i „Kavijar konekšn“ i razgovaramo sa autorima.  Zatim, tu je Ognjen Glavonić sa filmom „Živan pravi pank festival“. Imamo i jedan dokumentarac njujorške produkcije, „Girl Model“. A u subotu predstavljamo pravi produkcijski zahvat na Ajde festu – odabrana ekipa kruševačkih muzičara svira saundtrek za avangardne i eksperimentalne filmove.

Koliko tebi znači iskustvo rada na jednom ovakvom festivalu?

Ovakav rad mi omogućava da se upoznam različite ljude i razgovaram sa njima – od Zdenka Franjića preko Kodagaina do Joce Jovanovića. Kroz ta kratka druženja mogu dosta zanimljivih stvari da čujem a ponešto i naučim.

Zašto ste vi crne ovce?

Crna ovca neće da se šiša.

Srđan Gagić