Moderno sivilo

 

Gubim se u tami… voda i mrak…Ova noć miriše na ribu i otpad koji klizi Dunavom. Ni vetra ni kiše… Odzvanja jalaukanje pevalje sa splava. O glavu mi se obija svaki njen narodnjački triler. Muka mi je od nekih novih vrednosti – muzike bez duše, države u kojoj vlada bezakonje, ubica koji prolaze nekažnjeno, samoubica koji su rešili sebe da kazne… Muka mi je od knjiga koje odavno ne pišu pisci, knjiga koje se prodaju na osnovu lepo dizajniranih korica, erotskog   sadržaja i amoralnih poruka. Muka mi je od časopisa koji propagiraju deset načina da ga zadovoljite, deset načina da ga osvojite, deset načina da ga odvučete u krevet, deset načina da ostanete lepi. Muka mi je od tabloida koji se prodaju na osnovu uslikanih guzica estradnih zvezda na letovanju u Crnoj Gori. Muka mi je što prvo moraš da platiš da bi ti neko rekao koliko vrediš i da li si odgovarajuća osoba za posao. Muka mi je od diplomiranih ljudi koji prodaju stvari na buvljaku i pijaci. Muka mi je od klinki koje u neon haljinama utrčavaju na one iste splavove na kojima leleče dotična persona koja mi noćas uništava tišinu. Muka mi je jer se te prelepe klinke ‘vataju sa matorcima po separeima, a ismevaju svoje vršnjake da su nezreli. Muka je i ženama tih matoraca koje sve znaju o svojim muževima, a ipak ostaju kod kuće i ćute…

 

Moderno sivilo

 

Kultura i umetnost su odavno izgubile boj pod ovim nebom. Gospođicama se smučilo da ih ismevaju skorojevići pa su se odselile u neke toplije krajeve u kojima ljudi nisu tako namrgođeni kao ovde. Ovde se samo još poneki idealista, pesnik, slikar, pisac kurvinski poigrava sa svojim delom. Sanja da će ga jednog dana makar u ulici ceniti i poštovati, da ga neće gledati kao budalu i vetropira. Jer biti umetnik nije „samo zvanje“.

 

Lako je osuđivati i kritikovati. Još je lakše iscrtavati krstove na čelima mladih koji odlaze u inostranstvo u potrazi za nekim boljim životom. Izgleda da je najlakše okrenuti leđa deci koja umiru jer nema dovoljno sredstava za njihovo srce, bubreg… zdravlje…

 

Caruju laž, korupcija i mito.

 

Ukoliko si rešio, ne daj bože, da objaviš neki tekst – ko si ti da prosipaš mudrosti i da izmišljaš rupe na saksiji? Ko te je platio da ispišeš te rečenice? Odakle ti pravo da budeš drugačiji u ovom sivilu? Misliš da si Bog? E, pa pokazaću ti ja svoga Boga! Ishejtovaću te najstrašnije u komentarima ispod tvog glupog teksta! Spustiću ja tebe na zemlju!

 

… Pevaljka je završila svoje splavarsko tezgarenje i konačno je ućutala. Ponovo prijatna tišina… i tama… i noć koja miriše na ribu…

 

P.S. Ovaj tekst je nastao kao plod moje nesanice. Svaka sličnost sa realnim događajima i ličnostima je namerna. Budite svoji i borite se za svoje snove! Jedino tako možete pobediti moderno sivilo!

 

Autorka: Tijana Banović

Fotografije: favim.com