03 jan Kako si?

Nedavno sam odlučila da više ne čestitam Novu godinu.

Razloga je mnogo, ali je zaključak taj da mislim da se treba radovati svakom novom početku i promeni na bolje kada god se to desilo. I da svaki dan treba da bude jedan mali praznik koji slavi sve lepo, ali i ono malo manje lepo što nam udari čvrgu da se malo razbudimo i što naš narod kaže – opametimo.

Volela bih samo da pri ovom novom početku svi naučimo da živimo svoje reči, svoje misli i želje. Da naučimo da ispunjavamo samo sopstvena očekivanja, da poklanjamo svoju pažnju stvarima i svrhama koje nama vrede, da slušamo, ali i ne slušamo onda kada treba i kada je tako neophodno.

Da prestanemo da pristajemo na sve kratke forme, posebno kada su u pitanju zagrljaji i da poklanjamo ljubav onima koji ne umeju da je vrate istom merom, jer ona samo tako ima smisla i nikako drugačije.

I pritom da naučimo da budemo mrvicu sebični time što ćemo slušati, ili bolje rečeno, osluškivati sebe, zato što jedino kada smo dobri prema sebi i za sebe – bićemo dobri i drugima. Onaj ko to ne ume da shvati i razume, ili ko to zamera… Ne treba ga držati blizu. Jer, kad shvatimo da se zbunimo na pitanje ljubaznih prodavačica u radnjama „Kako ste, kako mogu da vam pomognem?“, iz prostog razloga što ne možemo da se setimo kada nas je neko poslednji put pitao tako nešto, vreme je da se presaberemo ko nam to slobodno i manje ljubazno šeta po životu.

Zato živeo svaki novi početak, živeo svaki udah optimizma i promene koja će nas naučiti da lakše dišemo, lepše mislimo, volimo i živimo. Pa neka se ona ovaj put i zove 2017. Dobro došla.

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: weheartit.com