23 dec JOVAN STEVANOVIĆ – U SVOM SVETU

Jovan je zavisnik od jazz muzike, smeha i jutarnje kafe. Student pejzažne arhitekture u Beogradu i neko ko je uspeo da sve svoje ljubavi pretoči u jedno: ”Radi ono što voliš, voli ono što radiš.” Otkrivamo vam šta je to modna fotografija i kako se postaje modni fotograf.

Za modnu fotografiju kažeš da je tvoja opsesija. U kom trenutku si shvatio da je moguće biti i jedno i drugo: zaljubljen u fotografiju i zaljubljen u modu?

– To je bio trenutak kada sam shvatio da projekciju priče prožetu modom iz moje glave (mog sveta) u realnost mogu zabeležiti fotoapratom, i to baš iz perspektive koje ja želim. Ali u šali često kažem da je to bio trenutak kada nisam mogao da odlučim šta više volim: modu ili fotografiju.

Da li je inspiracija uvek sa tobom?

– Jeste. Zato što se od inspiracije ne može pobeći, može se samo naći. Ja nalazim inspiraciju u svemu: jačini vetra, pokretima drveća, vremenu, zvuku dodira štikle i asfalta, lepoti nepoznate žene, jutarnjoj kafi, muzici, tišini.

Ko je Norman i gde je Norma?

– Norman je ličnost koja se pretvara da mrzi sve ono što on/ona jeste, zarad uklapanja u sredinu.
Norma je u njemu/njoj i to je ono što on/ona zapravo potiskuje – sebe. Norma se pojavljuje onda kada je on/ona dovoljno psihički jak/a da sebe prikaže okolini i izbori se sa njom, jer bez obzira na pogrdne komentare, odeću, šminku i pol Norman je zapravo Norma.

Kako se pravi haljina od najlona?

– Da bi se napravila haljina od najlona potrebno je ideja, dosta: vremena, strpljenja, pozitivne energije, dobre muzike, kafe, spajalica i mnogo, mnogo, mnogo najlona.

Rad u prirodi ili u zatvorenom? Muzika ili tišina?

– Sve zavisi od od toga šta radnja editorijala zahteva, šta je to što bi upotpunilo priču i dalo joj jačinu.
Radnja Norma(n) – a se nikada ne bi uklopila sa gustom šumom, kao što je nezamislivo da se radnja Fable – a dešava u nekom kafiću.
Muzika. Stvara prijatniju atmosferu, a modelu je lakše da ispolji emocije i uđe u lik.

Koji su tvoji planovi i ciljevi?

– Svestan sam sebe i svojih mogućnosti. Znam koliko znam, i znam koliko ne znam. Moram još dosta da učim. Trudim se svakog dana da budem sve bolji i bolji u fotografiji, ali se nadam da nikada neću biti zadovoljan onime što znam. Nemam cilj zato što se plašim da ću ga dostići i da posle toga neću napredovati.

Zašto si ti „crna ovca“?

– Verovatno zato što nisam od gline, i nemam vreme koje bi odvojio današnjem društvu da me oblikuje. Ljudi će te uvek etiketirati, samo je pitanje kako ćeš se ti nositi sa time. Na etiketu ”crne ovce” kod nas, ja gledam kao na kompliment, i ponosno je nosim. Važno je verovati u sebe, jer mišljenja ljudi neće boleti ako to isto ti ne misliš o sebi. Otac mi je jednom prilikom rekao da se za dobrim konjem prašina diže. Na to gledam kao i na fotografiju. One ne mogu da se svide sima, jedni će se oduševiti, dok će se drugi zgroziti, ali je važno da kada je vide zastanu i osmotre je. Bio ”Čudak”, ”Drugačiji” ili u ”svom svetu”, to sam ja – ”crna ovca”.

Srbijanka Stanković
Izvor fotografija: Jovan Stevanović