Previše kurvi je spavalo na mom jastuku. Zato i teško zaspim. Posmatram ih često, kako tako lako utonu u san, bez meškoljenja, okretanja, kao kada radnik sa mešalice popije pivo nakon naporne šljake i nasloni se na fosnu. One mirno spavaju na perju okupanom krvlju...
Šta ako je ovo danas ono što smo nekad jedva čekali? Šta ako sreća ima krov? Život bi bio besmislen ako bismo smatrali da postoji krov sreće. Spratovi sreće uistinu postoje, i uvek ćemo osetiti razliku između prvog i devetog sprata, ali cilj traganja jeste da uvek idemo...
Draga J. Posle dvanaest sati sna, umora koji me je sustigao nakon igranja šaha, noćnog druženja i puštanja ploča sa ortakom, odlučio sam da ti napišem ovo pismo. Povod – snovi koje sam noćas usnio. U njima sam mlađi i ponovo je tu moja srednjoškolska simpatija....
Šta sam izgubio pod ovim stopalima od mraka i zvezda? Samo lice, izgužvano u gomili. Udahnem i prosipam boje na tvoja platna, jer najlepši su pejzaži tvojih ramena. Večeras mesec negde žanje noć nad rekom, a ja svratim, ponekad, da gledamo čemprese i nebo, nisko, nisko. Otvori sada sve ormare mog srca i pusti moljce da zaplove krvotokom. Autor: Đorđe Topalović Fotografija: weheartit.com ...
Prtljag si koji nosim sa sobom Gdje god da krenem Iako ne znam šta ćeš mi Ni šta bih sa tobom. Vučem te po mokrim trotoarima, Oronulim ulicama sjećanja I svim odavno napuštenim mjestima. Ponekad poželim da te spustim, I umornu dušu na tren odmorim, Ali plašim se da ćeš se isprljati, Pa te tako...
Rogobatna i tamna u svakoj namjeri da bude dio nas. Vuče se, veže lancima, donosi nemir i stvara neku čudnu težinu na vlastitim prsima. Opet mi je pod kostima duboko urezala hladnoću i strah. Ponovo u njoj učim hodati, stvarati i živjeti. Toliko sam dugo...
Da kiša ne pada, cveće nikad ne bi raslo. Svet se svodi na princip domina. Kad samo pomislim da radeći neke stvari izazivam neke druge, treće, pete stvari, shvatim da je isto. ,,Da nisam ovo, onda ne bih ovo’’. Da se naši roditelji nisu našli, ne bi bilo...
Na tacni Sam poslužila ožiljke, A ti si ih posuo vinom, Crvenim laticama I psalmima. Osvanuli su mi snovi Na rubu nesjećanja, Spaljeni, Uljuljkani blizinom, Ušuškani tajnama. Nisam ovdje bila ranije Кad nisi znao da postojim. Zato mi jezivo zvuče Nepoznanja I praštanja. Кako to, Da nisam Otišla? Кako to, Da ipak, Postoji(š)?! Autorka: Teodora Košarac Fotografija: weheartit.com ...
On je sam. Prijavio se jedne večeri, Za svemirski program “Exodus“, Kako bi konačno bio bliži dodiru Makar jedne zvezde. On je sam. Stvarnost je osećaj lima na koži što se vuče Stvarnost su stakla, ogledala Klikeri. Stvarnost je čak i pokvarena govornica Na stanici trole 29 kada je poslednji put Video ženu koju je sanjao, Jako, jako...
Hajde da se gledamo zatvorenih očiju Tako se duša najbolje vidi Osećaj me pogledom kroz zatvorene kapke Vidi me Vidim te Ne skreći pogled Znaću Progutaj me celu širom zatvorenih očiju Oseti osmeh Namiriši zanos Razmenimo poglede tako da upadneš u moje oči a ja u tvoje Da vidimo jasno Iz kog ugla svet vidi ono drugo Gledaj me...