Da se budimo zagrljeni isprepletanih tijela, emocija nasmijanih lica i rumenih obraza. Da obrgliš svaku moju nesigurnost i strah svakog puta kada me surovi svijet dočeka van, uhvati za rukav I počne da broji godine, upoređuje, ukalupljuje, osuđuje.. Želim da jedine godine koje mi brojimo budu one zajedničke u kojima se rascvjetavamo poput pupoljaka iz dana u dan...
Pravi blues počinje Tek kada prestaneš da čuješ svet Baš oko 4 ujutru Divan prizor tišine. Pravi blues je ispljunuta istina O životu koji nam preostaje. Zaista boli. Crnci iz Nju Orleansa Spokojno spavaju Njih je mučilo samo ropstvo pamuk i bol u leđima Mi imamo tehnologiju Novu vrstu zarobljeništva I nikad nismo bili usamljeniji Leđa nas bole od...
Razmičem zavese i presvlačim ovaj izbledeli petak u boje tvog prisustva. Nađoh sebe ovde izgubljenog, nasumice razbacanog, naopako razapetog kao arhitektura na brzinu skicirana. Kada bi samo znali oni što slute koliko je ovde tišine na jednog tamo cvrčka, koliko je na tvom obrazu pega na jednu gore zvezdu, koliko je ovde teskobe na jedan tamo beskraj. Samo ti možeš da objasniš zašto tvoje srce kuca ovako nakalemljeno u...
Napravićemo kućicu na drvetu Uz kafu svako jutro slušaćemo ptice I za doručak ćemo hraniti i veverice I disaćemo punim plućima Ponećemo samo najosnovnije Odložićemo telefone, pogasićemo sve profile na društvenim mrežama (da, čak i ja) I ponećemo taj tvoj gramofon i one otrovne kafe koje piješ Pisaćemo pisma voljenim ljudima Vesti nećemo...
Ponekad sretneš vetar koji ne spava, ponekad budeš mornar nestvarnog mora, večna istina - s one strane dekora potajna mržnja, svet što se obrušava. U zavetrini nađeni drevni svitak, bol ispod sjaja, usamljenost što šiba kada iskrsnu suri predeli limba - glas iz kamena, vest rasuta u sumrak. Sred sivog skvera skrhana duša ...
Svi smo bili zajedno na tom mestu vakuumirane tišine. Dva crna kaputa, muzika i njegova jaja. Crni kaput je upijao tonove iz mojih polupokvarenih slušalica. Zabraniti muzici da pređe putanju od mobilnog telefona do uha. Kada je otišao, kaput se asimilovao s njegovom kožom i...
Kad sam ja bila velika napisala sam ti pesmu Za rođendan Tebi kojoj je nos uvek u knjigama Poklonila sam ti slova Samo tvoja Kad sam ja bila velika Napisala sam ti pesmu Jer kroz priče ti si već celi svet obišla I kroz pesme dušu za života nahranila Maštu svoju bajkama si obojila Red je bio...
Mudar čovek puno greši Jer najbolje uči onaj koji ne zna puno Često plačeš u zadnje vreme Iako se svakog dana ponovo zaljubimo jedno u drugo I vreme provodiš zaokupljena poslom koji voliš Samo sedneš pored mene Nasloniš mi se na rame I počneš da jecaš Ni ja nisam srećan Iako mi svaki dan...
Moje ime nije važno. Ja sam ionako samo broj. Radim u školi već nekih deset godina i predajem strani jezik. Zapravo, radim u tri škole, ali ne iz nekog pomodarstva i jer sam toliko dobar predavač, pa su moje usluge tražene na sve strane, nego jer...
U Rukopisima 42 ove godine naći će se 61 autor iz Srbije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Na konkurs je stiglo 360 prijava elektronskom poštom i nekoliko radova običnom poštom, a žiri je iščitao preko 1000 poslatih pesama i priča. Izlazak...