Adamova jabučica

14. маја 2019.

Umeš li da letiš?

Ili se celog života trudiš da ostaneš sa obe noge čvrsto na zemlji?

Pitam te to jer vidim da mi ne veruješ kada ti pričam kako

O svetu u kojem živimo ne znamo ništa osim da postoji

Sada, dok smo mi njegov deo

Verovatno misliš da je letenje opasno

Kako su ti za njega potrebna krila

A pošto nisi anđeo

Da ti je tlo jedini dom koji možeš imati

Ko sam ja da ti kažem kako grešiš?

Školsko dvorište me još naučilo da se razlike ljudi najviše plaše

Jer još uvek žive u istom onom plemenu koje je prvo izumelo koplje

Pa tek onda točak

Čak i ne grešiš puno kada kažeš da oni koji previše misle

Prestanu da poštuju red

Na kojem su izgrađene sve čovekove kuće

Pekare, banke i kladionice

Ali morao sam da ti se makar obratim

Jer mi deluješ tužno svakog jutra

Dok čekaš autobus

Koji će te odvesti na posao ili miting

Gde ćeš dozvoliti gužvi da te slaže kako radiš sve kako treba

I da ćeš zbog toga uskoro biti srećan

Prvi čovek hteo je da ima ženu jake volje

Kao što skoro svaki čovek želi da ima veliku kuću

Koja nije htela da ga moli za sreću

Već da je sa njim gradi

Pa je prognana i zamenjena

Kao što je skoro svaka žena koja sama želi da gradi svoju kuću

Prvi od anđela je isto tako hteo da bude svoj

Makar i po cenu toga da će se od drugih razlikovati po tome

Što jedini neće imati krila

Autor: Damjan Unčević

Fotografija: weheartit.com