Boris je sedeo pored otvorenog prozora. Njegove butine smrzavale su se pod naletima boja. Crna kosa mu prelama mesečinu, stapajući je sa korenom četinara ispred zgrade u kojoj je odrastao. Krupna mišićna tkiva nagomilavaju se u oblik pravougaonika i Borisova pluća se skupljaju na veličinu...
Zdravo Prinče! Vrlo sam ti zahvalna što si, zbog mene i ovog intervjua, pristao da se, još jednom, spustiš na Zemlju i odvojiš malo svog dragocenog vremena. Nema na čemu! Moram priznati da mi je drago što si me pozvala. Na stranu to što smo dobri...
ON Za tebe i za mene Postoji zauvek Jedna varka, vrlo ljubavna Ti si ja Ima te svuda gde te Ne potražim Ti si opsena I slutnja i čežnja Mislim te kad usnim I držim te dok sam budan U prstima, na dokovima Među stenama i drvećem Nema te nikada Kada mi trebaš Lutaš, nikad uhvaćena Pod zelenim lampionima sebe. ONA Mislim tvojim...
Danas ću te videti tvoje oči, ruke, šake, prste. Čuti tvoj glas smeh, prepoznatljivu gradaciju u govoru. I, smislu, sve što mogu da mislim je koliko te volim i koliko je to glupa i slaba reč za ono što se sudari u našim pogledima, upućenim osmesima, sada, i za dve godine, i za šest godina, i zauvek jačina biće ista. I, smislu, ostavila bih sve. Svaku sreću, sva Sunca, moju...
Stiže proljeće. Najavljuju ga tihe kiše što padaju na suvo tle i uvelo, izgaženo lišće čiji šum podsjeća na šapat druida dok nerazgovjetno sriču riječi iz tajnih knjiga slaveći ekvinocij Pusta zemlja natopljena vodom njedri zelene vlati trave i šarene cvjetove što zvoniće na blagom povjetarcu i prosipati eterične mirise kojima je priroda obdarila njihovo postojanje Sunce će se lijeno protezati po plavom nebu i...
Pred poezijom uvek stojiš sama. Dok vrištiš, cičiš i ćutiš. Poezija je tvoja, i njegova gola koža. Govoriš je, kao da ona ume da sluša. I oseća reči. Dok ih kroz suvo grlo, preko nateklog jezika šapućeš. Tiše nego što i sebe možeš da čuješ. Pred poezijom si uvek gola, koliko god bila obučena. Sa prvim stihom, se svaki sloj...
Uvek kada je pričao o nama koristio je buduće vreme. Govorio je kako možemo sve, dok je moja ruka u njegovoj ruci. Brisao mi je svaku granicu koju bih postavila, uz jak argument kako granica ne postoji. Naučio me je kako da osetim nečiji dodir, a da me...
Sediš u uglu mračne sobe, naslonjen na zid. Na zid izgreban tvojim noktima, zagledan u nepostojeću tačku. Zuriš tako nepomično, čak ni ne vidiš ništa konkretno, a i kako bi? Tama je progutalasve oko tebe, sreću, život, prijatelje, ljubav, sve je nestalo. Pitaš se, zašto tebe...
Morska so čitajte češće, volite jače, izbacite drogu, unesite alkohol, odveži pertlu, zaveži! baci pikavac u kantu plati kartu idi peške čekaj me čekam te čitajte češće! ustani ranije lezi kasnije budi lenj ne budi lenj pitaj me kako sam kako si ti? idi sam idi s nekim kaži kako lepo je bilo I reci mi samo koliko dana imamo da se svega rešimo da jedno drugo tešimo da bezbrižno se...
Ispod moje kože Noćas leže Srušeni mostovi I krhotine Upletene u tanušne Plave Končiće vena. Pod kapcima Slike prošlosti Zakrvavljene U senci Jeftinih hotela I skupih ispovesti. Bolne su Moje krhke kosti, Izrušene i lomne Zgrade pozorišta. Sve je u meni napuklo, Prosula se Kroz krvotok Duga ćutanja I hodnici bolnica. I dugo, dugo, U postelji tmurna, Ljubim Filter cigarete, Jer ja sam ovde Samo da stvaram Postapokaliptični Bluz. Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...