Slušaj.

9. februara 2017.

Sinoć sam u bioskopu odgledala jedan film. To je onaj film u kojem je glavni glumac morao da se ugoji 20 kilograma. I još svašta nešto je morao da uradi. Zbog uloge.

Na velikom platnu sam posmatrala igranje te uloge, Indoneziju, reku, strast. Tu, negde na sredini filma, uloga izgovara: Ako prodaš san, šta ti ostaje?

Ne znam odgovor.

U ponedeljak sam besciljno skrolovala po društvenim mrežama. U dubokom moru statusa, ugledala sam jedan koji se odnosi na ljude kojima je teško i koji imaju problema. Svima nama je teško i svi imamo probleme. Neko ih nosi u glavi, neko na leđima ili u džepovima. Međutim, rešenje za sve i svačije probleme se krilo u statusu. Taj status je otprilke ovako glasio: Kad ti je teško i imaš mnogo problema, treba da kupiš konopac. Kad kupiš konopac, nađeš drvo. Kad nađeš drvo, na njemu treba da napraviš ljuljašku, da naučiš da živiš.

Ne znam da li umem da pravim ljuljašku.

slusaj

Krajem prošle nedelje  sam popila čaj sa jednom devojčicom kojoj se divim. Naš razgovor je dobio različite tokove i pritoke. Granao se. U nekom trenutku je rekla: Dobro, sad smo provalili IT sektor i da tu ima keša. Svi se prekvalifikuju u programere i dizajnere. Frilensing cveta. Misliš li da je stvarno rešenje da zaista svi završimo u toj grani? Ko će se onda baviti umetnošću? Nekim lepim stvarima za društvo, a ne samo za lični džep?

Opet nisam znala odgovor.

I postoji ta jedna druga devojčica. Voli da stavi kapuljaču na glavu, jer tako veruje da je nevidljiva. Ima lepu kosu, psa i knjigu. Ima još svašta nešto lepo, ali to nije za ovaj tekst, već za njene uši. Elem, u toj knjizi je napisala nešto čemu se stalno vraćam. Počela je od pesme Zabranjenog pušenja i sto načina da ubijete ljubav. Poentirala je sa mačem. Između početka i poente je napisala: Kad jedan zna . Zna da to nije To. Taj ima dva puta. Prvi je da odugovlači kraj, ili da ostane zauvek u mučnini. Jer je kukavica iz pesme i jer se plaši. Plaši se samoće i plaši se da ga niko više neće voleti tako. Ili ga niko više neće voleti nikako. Drugi je da izvuče mač. Biram mač.

Nakon svega, zapisala sam u svoj notes:

Poštuj glumce koji se ugoje zbog uloge.

Čuvaj snove.

Nauči da praviš ljuljašku.

Beži od IT sektora.

Uvek nosi kapuljaču i mač.

Slušaj! Uvek slušaj te ljude oko sebe.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com