Setim te se često

31. marta 2017.

Setim te se,
Ponekad,
Noću
Kada gledam u mrak na zidu
Dok očekujem tebe na jastuku do mog,
i tvoju ruku na mom struku,
Umesto ove bezimene hladnoće.

Setim te se,
Ponekad,
Dok igram riziko sa prijateljima,
I toga kako nikada nisi voleo tu igru,
Kako si uvek radije
Vozio brze automobile na video igricama,
Dok sam ja sa tvojim drugovima
Ratove sveta do jutra vodila.

Setim te se,
Ponekad,
Kada ugledam žuti hvatač snova iznad kreveta,
Onaj koji si mi kupio
Kod nekog Indijanca na Ušću
Da bih lepše spavala kada te nema.

Setim te se,
Ponekad,
Kad sam sama,
Jer sa tobom to nikada nisam bila.

I onda,
Kada su dani depresivni,
Nedostaje mi
Tvoje veselo društvo,
Koje je nekada bilo i moje,
A sada ih više i ne poznajem.
Nedostaje mi vika i galama,
Koju smo stvarali i sami
I smeh,
Koji iz toga proiziđe.

Setim te se,
Često,
Ali nije da se žalim.
Čovek je napravljen tako,
Da se samo lepog seća.

Pa,
Oprosti mi,
Što zaboravljam,
Što tako lako zaboravljam
Da sam ja ta
Koja je
Kukavički,
Na prepad
Samo otišla,
Bez mnogo reči,
Bez pravog pozdrava.

I da nemam prava,
Ni najmanje,
Ni zrno prava
Ikada više
Da mi nedostaješ.

Autorka: Nina Nikolovski

Fotografija: tumblr.com

nina-nikolovski-blacksheep.rs