07 jan Korinđanje

Mala Amerika je naselje u kome sam odrasla i živela najveći deo svog života. Svake Badnje večeri, znalo se – korinđanje. Kesu u ruke ili ceger na rame, naučena jedna ili dve pesmice- čisto da ne korinđaš svima isto ili ako te teraju dve da čuju za više darova i pravac komšiluk. Išlo se u grupama, posle smo delili dobit na ravne časti i nosili smo „ulov“ kući. Bilo je svega. Od suvih šljiva, oraha, jabuka, narandži, mandarina – šta je koja kuća imala da ponudi, do bombona, čokolada i neretko para. Badnje veče je bilo zajedničko, dečije. Posle smo prepričavali šta nam je ko dao i koliko se ko „otvorio“. Radili smo sve zajedno. Nisam dugo videla korinđaše. Zatvorila su se mnoga vrata, kriza ih je zatvorila. Zatvorila ih je nemoć da pruže nešto, i sramota ih je sprečavala. A i dece je bilo sve manje. Mada, svake godine nama bar jedni zazvone na vrata, kažu, tako valja. Kažu i da kuća koju ne posete ili koja odbije korinđaše biće tužna cele godine, neće biti smeha u njoj, jer nisu otvorili vrata ovim vesnicima Božića. U korinđanje idu deca jer je njihov smeh ono najradosnije što treba da se čuje u kući preko cele godine. Večeras su bili, više njih, u grupama, kao nekad. Sa kesama u rukama i vrećama preko ramena, zajedno. Dečaci i devojčice. Dečaci su bili hrabriji da zvone, ali su devojčice morale da probiju led i korinđaju prve. Otišli su nasmejani i zadovoljni, ostavili su nas nasmejane i zadovoljne. Par minuta kasnije, odlazim do prodavnice jer naravno mami uvek treba „još nešto“ i na igralištu kod crveno-belih stubova, stoji grupa od desetoro dece, dele ulov i drže mobilne. Pište oni mobilni, a oni se dovikuju:
„Ej, ovi su završili kod vojnog, evo sad ću da im kažem da smo mi ovde gotovi, idemo sad u solitere.“

Tako da znate moji soliteri, vi ste sledeći. Otvorite vrata korinđašima, podarite im osmeh ako nemate šta drugo. Vratio se Božić.

Vratila su se deca u Malu Ameriku.

Srećni vam praznici drugari! Nadam se da ste spokojni i srećni sa onima koje volite, ako niste- nadam se da ste mirni sa sobom (posebno srećno nekima preko sa kojima smo odrastali).

Autorka: Julija Dukić

Fotografije: skyscrapercity.com, teen.385.com