Gašenje.

14. jula 2017.

-Mislim da ću ugasiti svoj Facebook profil.

-To je okej.

-Tijana, ne mogu više da gledam te morske selfije, glave sa nakačenim zečijim ušima i kerećim njuškama.

-I to je skroz okej.

-I da… ove što citiraju Bukovskog i kače sebe sa cigaretom, ili ove druge što glume lajfkoučeve i marketinške gurue u zemlji gde je 90% ljudi depresivno i nepismeno. A tek frajeri… u školi nisu znali da ispišu tri proste rečenice, a sad furaju mišiće i jedu škampe za doručak.

-Razumem.

-Čekaj, tebi ne dođe da uradiš isto?

-Ne.

gasenje.tijana.banovic.blacksheep.rs

-Hoćeš da mi kažeš da te ne iznervira kad ti iscepaju tekst i naprave od toga citat uz fotku koju su skinule sa neta?

-Ne. Meni samo bude žao što nemaju svoje reči, fotke i nekog da ih skine. I da ih sačuva posle tog skidanja.  Da ih sačuva od onih istih mišićavih tipova sa tri proste rečenice i „života“ na Fejsu.

-I kao nikad ti nije prošlo kroz glavu da se skineš sa neta i pogasiš sve profile?

-Ne, srasla sam sa tastaturom. Net i ti isti Fajsbuci me hlebom hrane. A hleb se ne baca. Niti se njegov „kvalitet“ rešava gašenjem profila. Suština je da se svet ne vrti oko nas i da na kraju dana tvoj profil neće nikome nedostajati.

-Misliš?

-A kad kreneš da nedostaješ samoj sebi – odeš u prirodu, uzmeš dobru knjigu, žvajzneš ceđenu, popneš se na brdo i izvrištiš. Odeš u život. Pravi.

-Mislim da ću za početak morati da odem po kafu. Pravu. Je l’ treba tebi nešto da kupim?

-Kupi mi vikend i more.

-Zezaš me malo?

-To mi jedino treba. Kažu da se vikendom neki ljudi naspavaju i da si na moru bolji čovek.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com