10 jul Arhetip

– Izaberi svog muškarca između junaka Kosovskog boja – rekoh joj sa dozom mistike i dodah uz smeh – ali zanemari likove iz filma!
– Šta je u ponudi? – vragolasto se nasmejala.
– Dakle… Knez Lazar, Miloš Obilić, Vuk Branković i Jug Bogdan! Koji je tvoj tip muškarca?
– Hmm… – zamislila se na tren. Bila je istovremeno i ženski prelepa i devojački preslatka kad se zamisli. – Knez Lazar! – uzviknula je i prekinula je zamišljenost sjajem u oku i očaravajućim, bezbrižnim osmehom.
– Ti si baš svesna sebe i svojih kvaliteta! – nadovezah se ne skrivajući oduševljenje.
– Zašto to kažeš? Objasni mi!
– Svaki od tih likova predstavlja arhetipove. Oni jesu istorijske ličnosti ali kroz narodno predanje dobijaju određene odlike i to predanje, kao i vremenski momenat i dela, je ono što ih oblikuje u arhetipove muškaraca koji se ponavljaju kroz vreme i ljude. Knez Lazar je moćan čovek. Predstavlja i određene moralne norme i čast, ali praćene snagom i moći koja ide uz jednog vladara. Miloš Obilić, sa druge strane, predstavlja takođe čast i moralnu normu ali bez moći vladara. Njegova moć je u ekstremnom idealizmu. Kako bi to rekao Džoni Štulić u pesmi „nisam bio krupna zvijerka, morao sam ići do kraja“.

Na primer, iste arhetipove i osobine ćeš pronaći kroz druge istorijske ličnosti. Pa je tako Fidel Kastro sličan arhetipu Kneza Lazara, a Ernesto Gevara je sličan Milošu Obiliću. Đeneral Nedić je isto što i Vuk Branković. Oni važe za izdajnike ali za one čije su živote spasili, oni su heroji. Donose racionalne odluke koje nisu opšte prihvaćene, i koje su u suprotnosti sa idealom časti, ali žrtvuju svoje ime i tu čast za neko manje i praktično dobro. Na kraju, Jug Bogdan predstavlja porodičnog čoveka. Dobrog muža i domaćina čiji je akcenat na kući i porodici.

– A malo mi je falilo da kažem Miloš Obilić!
– Znam! Ali nisi! Zato i kažem da si svesna sebe. Fatalne žene, tvojih kvaliteta, uvek će reći Obilić, iako je njihov muškarac Lazar. To je osnova svih pesama, priča, romana i tragičnih ljubavi.
– Ali zašto bi žena izabrala onoga čija je glava sutra na panju?
– Upravo zato što se daje u potpunosti. Tu količinu ljubavi daje bez štednje jer ga nosi ideal i ne misli na sutra. Količina ljubavi je ogromna, strasna i čarobna. Takva ponuda se ne odbija, a ona je dovoljno jaka i samoljubiva da izdrži bol. I na kraju uvek završi sa Lazarom. Veza između arhetipova Miloša Obilića i fatalne žene je osnova začaranog kruga tragične ljubavi i prokletstva Obilića ili, hm… Orfeja. Tvoj odgovor je zanimljiv upravo zato što čitavu tu teoriju nesvesno shvataš i što si je nesvesno svesna.
– Koji si ti od tih likova? – vragolasto je upitala i bacila mi se u zagrljaj, udeljujući još jedan od poljubaca koji se urezuje u sećanje. Ruka mi se utopila u krivinu njenog struka kao da je deo davno skrojene slagalice.
– Znaš da svakako nisam Lazar! – šapnuo sam joj na uvo i nastavio da ljubim njenu savršenu vratnu žilu.

* * *

Sedeli smo na terasi, ispijali viski i pušili tompuse kupljene u stanu u nekoj sporednoj uličici Havane. Letnji pljusak je dobovao po rastinju dvorišta ušuškanog među zgrade od predratne cigle. Bilo je nečeg jako prijatnog i umirujućeg u zvuku tramvaja i mokrih ulica.

– Ti si Miloš Obilić! Jedan od onih koji mogu da stvore ili osvoje carstvo ali ne mogu da ga održavaju. Nisi solventan! – rekao je uz glasan smeh koji istovremeno neprijatno podbada i godi zbog dobronamerne iskrenosti.
– Volim je! – dodah zamišljeno.
– Nemoj da joj oduzimaš vreme! Nikad nećeš biti Jug Bogdan. Otac Džejn Ejr je jednom rekao da ništa ne ubija duh kao siromaštvo.

U tom trenutku mi kroz misli prođe sećanje iz detinjstva igranja sa Lego kockama. Sklapao sam neki srednjevekovni dvorac i uživao u tome. Nakon što bih ga u potpunosti sklopio dvorac je, kao magijom, postajao dosadan i besmislen. Poslah to sećanje da se utopi u mešavinu kišnih kapi i dima kubanskih cigara.

Autor: Vladimir Perić

Fotografija: weheartit.com