Ahmet Šabo se iz rata vraća živ, ali ne vraća se isti. Video je nasilje, izgubio porodicu i ostao bez sigurnog mesta u svetu kojem bi trebalo ponovo da pripada.
Umesto priče o ratnom heroju, Meša Selimović u romanu Tvrđava prati čoveka koji mora da nauči kako da živi posle svega što je video.
Tu počinje i glavna razlika između Ahmeta Šabe i Ahmeda Nurudina iz romana „Derviš i smrt“.
Obojica žive u svetu u kojem vlast kažnjava neposlušnost, ljudi ćute iz straha, a pojedinac lako ostaje sam.
Nurudin se, međutim, postepeno uvlači u isti mehanizam protiv kojeg se pobunio. Šabo pokušava da ne postane ono protiv čega se bori.
O čemu govori roman „Tvrđava“?
Roman je objavljen 1970. godine, četiri godine posle Derviša i smrti.
Radnja je smeštena u osmansko Sarajevo nakon rata kod Hoćina. Pripovedač i glavni junak je Ahmet Šabo, mladi vojnik koji se vraća iz rata i otkriva da su njegovi najbliži umrli od kuge.
Nema porodicu kojoj bi se vratio, nema imovinu koja bi mu obezbedila miran život i nema naročitu želju da ponovo postane deo društva koje od ljudi traži poslušnost. Rat mu je pokazao koliko ljudski život malo vredi kada postane deo velike ideje, vlasti ili vojske.
U Sarajevu upoznaje Tijanu Bjelotrepić. Njihova veza postaje najvažniji deo njegovog novog života. Ahmet pronalazi posao kod Mule Ibrahima, upoznaje ljude različitih karaktera i društvenih položaja, a zatim jednom iskrenom izjavom na sijelu ulazi u sukob sa ljudima koji imaju moć.
Od tog trenutka vidi koliko je dovoljno malo da čovek postane nepoželjan. Ne mora da podigne pobunu niti da počini zločin. Dovoljno je da kaže ono što se ne govori.
Ahmet Šabo nije junak koji želi vlast
Ahmet nema veliku ambiciju. Ne želi položaj, bogatstvo ili politički uticaj. Želi dovoljno sigurnosti da može da živi sa Tijanom i da ostane svoj.
Upravo tu nastaje problem.
Društvo oko njega ne funkcioniše prema njegovom jednostavnom očekivanju da čovek treba da radi, govori ono što misli i nikome ne čini zlo. Od njega se očekuje da zna kome se treba skloniti, pred kim treba ćutati, kome treba laskati i koju istinu nikada ne treba izgovoriti.
Ahmet to ne radi dobro. Ponekad ćuti predugo, a ponekad kaže previše. Njegova neprilagođenost nije znak da ne vidi šta se dešava. Naprotiv, problem je što veoma dobro vidi cenu prilagođavanja.
Šta predstavlja tvrđava iz naslova?
Tvrđava nije samo građevina. Selimović sam roman određuje kao pandan Dervišu i smrti i tvrđavu vezuje za čoveka, zajednicu, državu i ideologiju.
Čovek može da napravi tvrđavu od sopstvenog straha. Država može da napravi tvrđavu od vlasti. Ideologija je gradi od pravila koja ne dozvoljavaju sumnju. Porodica čak može postati mala tvrđava u koju se čovek skloni od svega izvan nje.
Problem nastaje kada zaštita postane zatvor.
Ahmet želi da se zaštiti od sveta koji ga je već povredio, ali istovremeno zna da potpuna izolacija nije život. Zato tokom romana stalno pokušava da pronađe način da ostane svoj, a ipak ostane povezan sa drugim ljudima.
U radu o odnosu pojedinca i države u romanu, objavljenom u okviru Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Andrew Wachtel upravo taj odnos posmatra kao jedno od centralnih pitanja Tvrđave. Istorijski okvir omogućava Selimoviću da govori i o mnogo savremenijem problemu, o državi koja pokušava da uređuje ponašanje, mišljenje i mesto pojedinca u zajednici.
Tijana nije samo ljubavni interes Ahmeta Šabe
Tijana je ključna za ceo roman jer predstavlja život koji nije zasnovan na vlasti, strahu ili velikim idejama.
Njih dvoje nemaju mnogo. Žive skromno, suočavaju se sa neizvesnošću i gubicima, ali u njihovom odnosu postoji nešto što Ahmet ne nalazi nigde drugde: prostor u kojem ne mora da glumi, kalkuliše ili se brani.
Tijana ne rešava njegove probleme sa društvom. Ne pronalazi mu položaj niti može da promeni ljude koji ga ugrožavaju. Njena uloga je važnija na drugom nivou. Ona mu pokazuje da život nije sveden na odnos pojedinca i vlasti.
Ahmet kroz nju dobija razlog da ne dopusti da ga mržnja potpuno odredi.
Ljubav kod Selimovića nije sentimentalni dodatak
Da je Tijana uklonjena iz romana, Ahmetova priča bila bi mnogo bliža Nurudinovoj. Ostao bi pojedinac koji stoji nasuprot sistemu i polako se zatvara u sebe.
Njihov odnos otvara drugi put. Ahmet ne mora da pobedi državu da bi njegov život imao vrednost. Ne mora da postane moćan. Ne mora čak ni da dokaže da je bio u pravu pred ljudima koji su ga kaznili.
Potrebno mu je nešto što vlast ne može da mu dodeli niti potpuno oduzme.
Ahmetov problem počinje kada kaže ono što drugi ne žele da čuju
Jedna od najvažnijih epizoda romana događa se na sijelu, kada Ahmet govori otvorenije nego što bi čovek koji želi mirnu karijeru trebalo da govori.
Posledice ne dolaze kroz veliku javnu presudu. Sistem radi mnogo tiše. Gubi sigurnost, postaje nepoželjan i otkriva da ljudi koji bi mu možda privatno dali za pravo nisu spremni da ga javno podrže.
Selimović ovde veoma precizno pokazuje kako funkcioniše društveni strah. Vlast ne mora svakoga lično da ućutkuje. Dovoljno je da ljudi znaju šta se dogodilo nekome ko je govorio previše otvoreno.
Ostali onda počinju sami da mere sopstvene reči.
Ramiz pokazuje drugu mogućnost otpora
Ramiz je važan jer izgovara ono što mnogi misle, ali se ne usuđuju da kažu. Kritikuje poredak, nepravdu i odnos između vlasti i običnih ljudi.
Njegov odnos prema svetu je aktivniji od Ahmetovog. Ahmet sumnja u sistem, ali sumnja i u nasilnu pobunu. Ne želi da jedno zlo zameni drugim.
Tu Selimović postavlja nezgodno pitanje. Šta preostaje čoveku kada zna da je poredak nepravedan, a ne veruje da se pravda može napraviti istim nasiljem kojim je nepravda održavana?
Ahmet nema jednostavan odgovor. Upravo zato deluje ubedljivo. On nije politički program pretvoren u književni lik. Njegove odluke menjaju se pod pritiskom stvarnih posledica.
Mula Ibrahim pokazuje kako strah menja čoveka
Mula Ibrahim nije tipičan zlikovac. Upravo zbog toga je važan.
On zna da Ahmet nije opasan čovek. Poznaje ga, daje mu posao i nalazi se dovoljno blizu da bi mogao da mu pomogne. Ipak, kada pomoć postane rizična, lična sigurnost postaje važnija.
Selimović kroz takve likove pokazuje da nepravedan sistem ne opstaje samo zahvaljujući ljudima na vrhu. Održavaju ga i obični ljudi koji se povlače kada nekome drugom postane teško.
Mula Ibrahim zato nije jednostavno loš čovek. On je čovek kojem je strah suzio granice onoga što je spreman da učini.
Mahmut Neretljak donosi drugačiji pogled na ljudsku slabost
Mahmut Neretljak na prvi pogled može delovati kao sporedni, čak komični lik. Njegova uloga je ipak mnogo veća.
U romanu punom sumnje, politike i straha, Mahmut pokazuje koliko su ljudi protivrečni. Mogu biti smešni, sebični, sujetni i naporni, a ipak ostati sposobni za privrženost i pomoć.
Ahmet ne pronalazi oslonac samo među moralno besprekornim ljudima, jer takvih gotovo da nema. Prijateljstvo u Tvrđavi nastaje između nesavršenih ljudi koji ipak u važnom trenutku ne okreću potpuno leđa jedni drugima.
Ahmet Šabo i Ahmed Nurudin počinju iz slične pozicije
Poređenje dva junaka nije slučajno. Selimović im čak daje gotovo isto ime.
Obojica su misaoni ljudi. Obojica mnogo preispituju sebe. Obojica se suočavaju sa vlašću koja ne priznaje pojedincu pravo da mirno stoji van njenog poretka.
Razlika nastaje u tome šta rade kada ih taj svet povredi.
Ahmet Šabo
Ahmed Nurudin
Iz rata dolazi sa dubokim nepoverenjem prema nasilju.
U sukob sa vlašću ulazi kada mu strada brat.
Ne želi vlast.
Na kraju prihvata položaj unutar vlasti.
Pokušava da sačuva moralnu nezavisnost.
Postepeno koristi sredstva sistema protiv kojeg se borio.
Tijana ga vezuje za život izvan politike i osvete.
Osveta ga sve dublje vezuje za sistem.
Sumnja i u vlast i u nasilnu pobunu.
Od nemoćnog pojedinca postaje deo mehanizma moći.
Do kraja pokušava da sačuva sposobnost da veruje ljudima.
Sve više ostaje zatvoren u sumnji, krivici i strahu.
Zašto Nurudin postaje ono protiv čega se borio?
Ahmed Nurudin u Dervišu i smrti u početku želi pravdu za brata. Problem nastaje kada otkrije da pravdu ne može dobiti po pravilima sistema.
Tada ulazi u borbu za moć. Kada konačno dobije deo te moći, pravila igre počinju da menjaju i njega.
Nurudin veruje da vlast može upotrebiti za svoj cilj. Na kraju se pokazuje da je odnos obrnut. Vlast upotrebljava njega.
Šabo ima jednu prednost. On je već video krajnji rezultat velikih sukoba. Rat ga nije naučio kako da pobedi, već koliko pobeda može da liči na poraz kada iza nje ostanu mrtvi.
Zato je mnogo oprezniji prema ideji da se zlo može popraviti većom silom.
Ahmet Šabo nije naivan optimista
Bilo bi pogrešno Ahmeta predstaviti kao čoveka koji veruje da će ljubav rešiti svaki problem.
On vidi izdaju, kukavičluk, nepravdu i nasilje. Gubi posao. Biva ponižen. Zna koliko lako čovek ostane bez zaštite kada se zameri pravim ljudima.
Njegova razlika u odnosu na Nurudina nije u tome što manje poznaje zlo. Razlika je u odluci šta će sa tim znanjem uraditi.
Nurudin dozvoljava da borba protiv nepravde postane centar njegovog života. Ahmet pokušava da ne dopusti nepravednom svetu da odluči kakav će on čovek postati.
Tvrđava može da štiti čoveka, ali i da ga odvoji od drugih
Ahmetov odnos sa Tijanom na prvi pogled može izgledati kao njegova privatna tvrđava. Kada ih društvo odbacuje, njih dvoje imaju jedno drugo.
Ali Selimović ne završava priču porukom da je dovoljno zatvoriti vrata i ignorisati svet.
Ahmet mora da izađe među ljude. Potrebni su mu prijatelji, posao, pomoć i kontakt sa zajednicom. Isto važi i za druge ljude oko njega.
Tvrđava je zato dvosmislen simbol. Bez zidova čovek je nezaštićen. Ako zidovi postanu previsoki, ostaje sam.
Šta Selimović govori o vlasti?
Vlast u romanu nije predstavljena samo kroz nekoliko moćnih ljudi. Ona je mreža odnosa.
Čovek na vrhu izdaje naredbu. Niži činovnik je izvršava. Poznanik odbija da pomogne jer se plaši posledica. Poslodavac se distancira od problematičnog radnika. Komšija prestaje da govori otvoreno.
Tako politička moć ulazi u svakodnevni život.
Ahmet zato ne mora stalno da bude u zatvoru da bi osećao pritisak vlasti. Dovoljno je da mu bude otežano da radi, govori i održava normalne odnose.
Upravo taj deo čini roman znatno modernijim od istorijskog okvira u kojem se radnja nalazi.
Zašto je „Tvrđava“ vedriji roman od „Derviša i smrti“?
View this post on Instagram
Vedriji ne znači lagan.
U Tvrđavi postoje rat, smrt, siromaštvo, politički pritisak, gubitak deteta, izdaja i strah. Razlika je u tome što Ahmet nije potpuno progutan tim iskustvima.
Posle svega još može da voli Tijanu. Može da primi pomoć. Može da pruži pomoć. Može da pogreši u proceni čoveka i kasnije je promeni.
Nurudin sve više sužava svoj svet dok na kraju gotovo sve posmatra kroz krivicu, osvetu i vlast. Ahmetov svet se, uz mnogo otpora, ipak ponovo otvara prema drugim ljudima.
Ahmet Šabo ne pobeđuje sistem, ali ne dozvoljava ni da sistem potpuno pobedi njega
To je možda najvažnija razlika između dva Selimovićeva junaka.
Ahmet ne ruši vlast. Ne postaje veliki vođa. Ne rešava nepravdu svog vremena. Njegova pobeda je mnogo manja i ličnija.
Ne pretvara se u čoveka koji mu se gadi.
Posle rata odbija da slavi nasilje. Kada vidi nepravdu, ne uspeva uvek da joj se suprotstavi, ali je ne prihvata kao normalnu. Kada ga ljudi razočaraju, ne zaključuje da su svi isti. Kada mu se život suzi na strah i preživljavanje, odnos sa Tijanom ponovo ga vraća među žive.
Najvažniji likovi u romanu
Lik
Uloga u romanu
Ahmet Šabo
Pripovedač i povratnik iz rata koji pokušava da živi bez poslušnosti vlasti i bez mržnje prema svetu.
Tijana
Ahmetova žena i najstabilniji odnos u njegovom životu. Predstavlja bliskost nasuprot izolaciji.
Ramiz
Otvoreni kritičar društvenog poretka čiji položaj tera Ahmeta da razmišlja o granicama otpora.
Mula Ibrahim
Pokazuje kako strah i želja za ličnom sigurnošću utiču na ponašanje običnog čoveka.
Mahmut Neretljak
Naizgled sporedan i komičan lik koji pokazuje koliko ljudska odanost može doći iz neočekivanog pravca.
Šehaga Sočo
Predstavlja još jedan odnos prema moći, ljudima i ličnoj odgovornosti.
Najvažnije teme romana „Tvrđava“
Pojedinac i vlast
Ahmet pokušava da živi van političke igre, ali otkriva da vlast može uticati i na čoveka koji ne želi nikakvu vlast.
Posledice rata
Rat se završava pre glavnog dela priče, ali nastavlja da postoji u Ahmetovom odnosu prema nasilju, ljudima i velikim idejama.
Ljubav
Odnos Ahmeta i Tijane nije ukras radnje. On predstavlja mogućnost života koji nije organizovan oko straha, položaja i osvete.
Strah
Ljudi ne ćute samo zato što podržavaju vlast. Mnogi ćute zato što znaju cenu neposlušnosti.
Prijateljstvo
Roman stalno proverava koliko čovek može da računa na druge kada pomoć više nije samo lepa reč nego lični rizik.
Usamljenost
Ahmet se često povlači u sebe, ali postepeno shvata da potpuna samodovoljnost vodi upravo u tvrđavu iz koje više nema izlaza.
Zašto su Ahmet Šabo i Ahmed Nurudin toliko dobro poređenje?
Zato što Selimović ne pravi dva potpuno različita čoveka. Daje im veoma sličan početni problem i vodi ih različitim putevima.
I Nurudin i Šabo su skloni sumnji i unutrašnjem preispitivanju. Nisu ljudi akcije u klasičnom književnom obliku. Svet ih prisiljava da deluju.
Nurudin, pokušavajući da promeni odnos snaga, ulazi u vlast i gubi deo sebe. Šabo pokušava da opstane bez prihvatanja iste logike.
Jedan roman zato pokazuje kako čovek može postati deo mehanizma koji ga je povredio. Drugi ispituje postoji li način da čovek preživi isti tip sveta, a da ipak sačuva mogućnost ljubavi, prijateljstva i poverenja.
Česta pitanja
Za kraj
Tvrđava nije roman o čoveku koji ruši sistem. Ahmet Šabo nema takvu moć. Njegova borba je da posle rata, gubitaka, straha i poniženja ne prihvati da su mržnja i sila jedini mogući odgovor na svet.
Zbog toga je toliko drugačiji od Ahmeda Nurudina. Nurudin pokušava da pobedi vlast njenim sredstvima i na kraju postaje deo istog kruga.
Takav pogled na njegov karakter vidi se i kroz najlepše citate iz romana, posebno u delovima o ljubavi, strahu, slobodi i čovekovoj potrebi za drugim čovekom.
Šabo ne pobeđuje državu niti menja društvo, ali uspeva da sačuva ono što Nurudin postepeno gubi: vezu sa drugim čovekom, sposobnost da primi i pruži ljubav i mogućnost da ne živi zauvek zatvoren u sopstvenoj tvrđavi.