Nečista krv analiza, Sofka, Efendi Mita i položaj žene u romanu

Nečista krv Borisava Stankovića nije samo roman o propasti jedne bogate vranjske porodice. U središtu priče nalazi se Sofka, devojka koja odrasta sa svešću o svom poreklu, lepoti i društvenom položaju, a zatim postaje sredstvo kojim njen otac pokušava da spase ono što je od porodičnog ugleda ostalo.

Sofkina udaja za Tomču zato nije običan porodični dogovor niti ljubavna priča koja završava nesrećno. Brak povezuje dve porodice koje se kreću u suprotnim pravcima.

Efendi Mitina kuća ima ime i poreklo, ali ostaje bez novca. Gazda Markova porodica ima novac i raste u društvenoj hijerarhiji, ali želi ugled stare gradske kuće. Između njih stoji Sofka. Njen život postaje cena tog sporazuma.

Sofka je mnogo više od tragične junakinje

Sofka na početku romana nije prikazana kao nemoćna devojka koja samo čeka da drugi odluče o njenom životu. Naprotiv, svesna je svoje lepote, porodičnog imena i načina na koji je ljudi gledaju.

U odnosu prema drugim devojkama oseća izdvojenost, a njena predstava o budućem mužu povezana je sa očekivanjem da on mora biti dostojan nje i kuće iz koje dolazi.

U tome se nalazi jedan od prvih izvora tragedije. Sofka ima snažnu unutrašnju predstavu o sebi, ali gotovo nikakvu stvarnu moć da odluči o najvažnijoj stvari u sopstvenom životu.

Stanković veoma detaljno prati njeno telo, pogled, držanje, strahove i želje. Sličan odnos između unutrašnjeg sveta junaka i društvenih okolnosti vidi se i kroz psihološku analizu likova iz romana Na Drini ćuprija.

Nataša Ivković u radu o telu u romanu Nečista krv, objavljenom u izdanju Matice srpske, ukazuje upravo na to koliko pisac uporno prati Sofkin fizički izgled i promene kroz koje prolazi. Njeno telo nije samo opis lepote. Ono postaje mesto na kojem se vide mladost, želja, strah, brak, trudnoće, umor i konačno propadanje.

Zbog toga je promena Sofke do kraja romana mnogo teža od jednostavnog zaključka da je imala nesrećan brak. Stanković prvo gradi lik žene koja veruje da zna koliko vredi, a zatim pokazuje kako porodica i sredina postepeno oduzimaju gotovo sve na čemu je zasnivala taj osećaj sopstvene vrednosti.

Efendi Mita prodaje ugled koji više nema čime da održava

Efendi Mita je ključan za razumevanje Sofkine sudbine. Njegova porodica pripada nekada bogatom i uglednom sloju Vranja, ali su bogatstvo i moć već ozbiljno istrošeni. Problem nije samo nedostatak novca. Mita ne može da prihvati život koji bi odgovarao njegovom stvarnom materijalnom stanju.

On želi da ostane gospodin i kada za gospodski život više nema sredstva.

Sofkina udaja tada postaje izlaz. Gazda Marko ima novac, a Mita ima ono što Markova porodica želi da dobije kroz brak, ugled stare gradske kuće.

Mita zato ne bira Tomču prema tome da li bi Sofka sa njim mogla dobro da živi. Ne pita šta ona želi. Njegova glavna pitanja tiču se porodice, novca i očuvanja položaja.

Brak tako dobija jasnu ekonomsku vrednost. Mita pristaje da ćerku uda u kuću koju bi ranije smatrao društveno nižom, jer mu je potreban novac. Gazda Marko zauzvrat dobija vezu sa porodicom čije ime još nosi težinu.

Sofka je osoba preko koje se ta razmena izvršava.

Zašto Sofka pristaje na brak sa Tomčom?

Jedno od najvažnijih pitanja u analizi romana jeste zašto Sofka jednostavno ne odbije udaju.

Odgovor nije da ona nema karakter. Ima ga više nego većina ljudi oko nje. Problem je što mogućnost ličnog izbora žene u svetu romana ima veoma uske granice.

Sofka razume šta bi odbijanje značilo za oca, majku, kuću i porodično ime. Odmalena je vaspitana unutar sistema u kojem je čast porodice važnija od želje pojedinca. Otac tu obavezu koristi kada je pritiska da prihvati brak.

Njena odluka zato jeste pristanak, ali nije slobodan izbor u današnjem značenju te reči. Sofka bira unutar situacije koju je neko drugi već napravio za nju.

Upravo scena u kojoj Efendi Mita ubeđuje ćerku da se uda privukla je pažnju kritike odmah nakon objavljivanja romana. Jovan Skerlić je u svom prikazu Nečiste krvi izdvojio upravo sukob Mite i Sofke kao jedno od najsnažnijih mesta u knjizi.

Tomča nije čovek koga bi Sofka izabrala

Razlika između Sofke i Tomče mnogo je veća od razlike u godinama.

Sofka je odrasla u gradskoj kući, okružena pravilima ponašanja, porodičnim ponosom i svešću o sopstvenom poreklu. Tomča dolazi iz druge sredine. Kada je brak ugovoren, on je još veoma mlad i nije formirana ličnost koja bi mogla da joj bude ravnopravan partner.

Sofka u brak zato ne ulazi sa muškarcem kojeg je upoznala, zavolela i sama odabrala. Ona ulazi u porodicu sa kojom je njen otac napravio dogovor. Potpuno drugačiju sliku bračnog odnosa daje Meša Selimović kroz Ahmeta i Tijanu, o čemu smo pisali kroz citate iz romana Tvrđava.

Kasnije Tomča odrasta, a odnos između njih se menja. Veliku štetu pravi trenutak kada saznaje šta je sve stajalo iza dogovora njihovih porodica. Sofka tada u njegovim očima više nije samo žena uz koju je odrastao. Novac koji je pratio brak menja način na koji je vidi.

Najokrutniji deo te promene jeste činjenica da Sofka nije bila osoba koja je pregovarala o novcu. Ipak, ona snosi posledice.

Gazda Marko kupuje ono što novcem ranije nije mogao da dobije

Gazda Marko je suprotnost Efendi Miti.

Mita ima poreklo bez novca. Marko ima novac bez starog gradskog ugleda.

U njihovom odnosu Stanković prikazuje mnogo širu društvenu promenu. Stari čorbadžijski sloj slabi, a ljudi iz drugačije sredine ekonomski jačaju i zauzimaju njegovo mesto.

Marku brak sina sa Sofkom daje nešto više od snahe. Dobija vezu sa uglednom kućom kojoj ranije nije pripadao.

Međutim, njegov odnos prema Sofki nije samo društveni. Sofkina lepota ga snažno privlači, pa se granica između porodičnog autoriteta, želje i kontrole tokom svadbenih scena opasno briše.

Marko takođe pokazuje koliko su i muškarci u ovom svetu oblikovani pravilima kojima se pokoravaju. I njega je porodica nekada oženila bez stvarne ljubavi. Razlika je u tome što muškarac iz takvog sistema i dalje raspolaže novcem, kućom i odlukama, dok žena cenu plaća neposredno svojim životom.

Položaj žene u Nečistoj krvi vidi se kroz ono o čemu Sofka ne odlučuje

Položaj žene u romanu najlakše se razume ako pogledamo odluke koje Sofka ne može samostalno da donese.

Ne bira kada će se udati. Ne bira porodicu u koju odlazi. Ne učestvuje ravnopravno u pregovorima koji određuju njenu budućnost. Porodični interes ima prednost nad njenim ličnim željama.

Istovremeno, od nje se očekuje da posledice svega toga podnese dostojanstveno.

To je važna razlika. Stanković Sofku ne prikazuje kao osobu bez želja. Naprotiv, čitalac veoma dobro zna šta ona oseća, zamišlja i želi. Upravo zbog toga ograničenja koja joj društvo postavlja deluju snažnije.

Sofka ima bogat unutrašnji život, ali živi u sistemu koji taj unutrašnji život gotovo ne uzima u obzir kada se donose porodične odluke. Sukob lične slobode i sistema koji određuje sudbinu pojedinca javlja se i u analizi romana Derviš i smrt, mada Selimović taj problem postavlja u sasvim drugačiji istorijski okvir.

Sofkina lepota joj daje moć, ali ne i slobodu

Lepota je jedan od centralnih motiva romana. Sofka zna da je lepa, drugi ljudi to primećuju, a i porodica je svesna njene vrednosti na bračnom tržištu.

Na prvi pogled, lepota joj daje prednost. Muškarci je žele, žene je posmatraju, a ona sama oseća da se razlikuje od drugih.

Problem postaje vidljiv kada lepota iz lične osobine pređe u nešto čime drugi raspolažu.

Efendi Mita upravo preko Sofkine poželjnosti može da napravi brak koji mu finansijski odgovara. Gazda Marko kroz isti brak može da podigne društveni položaj svoje kuće.

Sofkina lepota zato istovremeno predstavlja izvor njenog ponosa i jedan od razloga zbog kojih postaje vredna u tuđim planovima.

Stanković u tome pravi jedan od najtežih obrta romana. Ono zbog čega se Sofka u mladosti oseća posebnom ne uspeva da je zaštiti od sudbine koju joj drugi određuju.

Šta zapravo znači nečista krv?

Stanković kroz istoriju njene porodice stalno vraća priče o strastima, porodičnim tajnama, neprihvatljivim odnosima, psihičkim krizama i ljudima koji nisu uspevali da žive unutar pravila sopstvene sredine.

Početkom 20. veka ideje o nasleđu i porodičnoj degeneraciji bile su veoma prisutne i u književnosti.

Zbog toga je deo starije kritike naslov povezivao sa biološkim propadanjem porodice. Skerlić je još 1910. pisao o degeneraciji bogate kuće kao jednom od centralnih problema romana.

Ali roman se ne završava na biologiji.

Porodica propada i ekonomski. Stari društveni odnosi se menjaju. Efendi Mita čuva ponašanje bogatog gospodina kada bogatstvo više ne postoji. Sofkin brak pokušava da prikrije taj slom, ali ga zapravo samo čini vidljivijim.

Nečista krv zato može da se čita kao spoj porodičnog nasleđa, potisnutih nagona, društvenog propadanja i života koji se generacijama uređuje prema pravilima važnijim od pojedinca.

Stara i nova porodica menjaju mesta

Jedna od najboljih stvari u romanu jeste to što propast Sofke nije izdvojena od promena koje se događaju oko nje.

Efendi Mitina porodica predstavlja stari gradski sloj. Nekada je imala i bogatstvo i ugled. Do Sofkinog vremena ostao je uglavnom ugled.

Gazda Markova porodica predstavlja društvenu snagu koja dolazi odozdo. Ima novac, energiju i ambiciju. Nedostaje joj ono što se ne može odmah kupiti, staro ime.

Brakom Sofke i Tomče dve porodice pokušavaju da uzmu jedna od druge upravo ono što im nedostaje.

Na papiru, brak rešava problem obe strane. U životu ljudi koji su njime povezani proizvodi sasvim drugačiji rezultat.

Zašto je Sofkin kraj važniji od same udaje?

Najpotresniji deo romana nije trenutak kada Sofka odlazi iz očeve kuće. Pravi poraz dolazi postepeno.

Žena koja je na početku potpuno svesna svog tela, lepote i posebnosti vremenom gubi upravo osobine po kojima je sebe prepoznavala. Život u novoj kući, odnos sa Tomčom, trudnoće i svakodnevno propadanje menjaju je fizički i psihički.

Stanković ne pravi jedan veliki trenutak u kojem Sofka odjednom postaje druga osoba. Promena traje.

Zato kraj boli više. Čitalac se seća devojke sa početka romana i može da uporedi tu Sofku sa ženom koju vidi kasnije.

Porodični dogovor koji je trebalo da spase ugled Efendi Mitine kuće zapravo završava njenim potpunim nestankom. Sofka opstaje, ali način života iz kojeg je potekla više ne postoji.

Efendi Mita nije samo loš otac

Najlakše bi bilo svesti Efendi Mitu na čoveka koji je žrtvovao ćerku zbog novca. Takvo čitanje nije pogrešno, ali je nedovoljno.

Mita je proizvod istog sistema koji uništava Sofku. Njegova lična vrednost vezana je za prezime, kuću, ugled i način života predaka. Kada bogatstvo nestane, on ne zna kako da izgradi novi život izvan tih pravila.

Njegova tragedija ipak nije jednaka Sofkinoj. Mita svoju nemoć rešava tako što cenu prebacuje na ćerku.

Upravo tu prestaje da bude samo žrtva društvenih promena i postaje čovek odgovoran za ono što radi drugome.

Za kraj

Sofkina tragedija počinje mnogo pre nego što brak sa Tomčom postane loš. Počinje onog trenutka kada njen otac odluči da je porodični opstanak važniji od njenog izbora.

Efendi Mita tim brakom dobija novac i privremeno čuva sliku nekadašnjeg ugleda. Gazda Marko dobija vezu sa starom gradskom porodicom. Sofka dobija život koji nije birala.

U toj razmeni nalazi se srž romana. Propast stare kuće može da se meri novcem, imanjem i ugledom, ali Stanković pokazuje da se najveća cena plaća tamo gde se najmanje pita osoba koja tu cenu mora da podnese.