Zasvetlucaš i pre nego što stigne misao o tebi. Uzjoguniš se poput nestašnog deteta, i zagolicaš me. Svuda. Zatreperiš kao decembarski dan, zavejan belim pahuljama nadomak velikih prazničnih kuća. Onih toplih, sa nameštajem od drveta. Tinjaš nalik na plamen vatre čiji ti odsjaj gledam u očima. Stojiš kraj mene potpuno stvaran, dok ja otkrivam kako je lako...

06 decembra, 2016 /