Oprosti, što te volim, više nego sve prethodne. I verovatno manje, nego što ću, neke buduće voleti. Ali sigurno drugačije, posebno, jedinstveno. Onako, kako do sada nisam okusila. Kao kap, na sterilnom nepcu. Neizdrživo intezivno. Bolno nadraženo, i razdraženo. Oprosti, što te volim. Onako, kako još uvek ne umem. Što učim, opipavam, istražujem. I tebe, i sve nerazbuđene, segmente sebe. Onako dečije naivno, kako odrasli ne umeju. Iskrenije, nego što mogu, da budem iskrena. Oprosti, što te...

29 juna, 2018 /