Ti bi i noćas slušao jazz. A ja bih slušala tebe. Dok ćutiš. I kada se nasmeješ. Onako lagano i toplo. I nikada se ne bih zasitila, upoznavanja tebe. Tok skrivenog i neočiglednog. Iznova i iznova bih se radovala, što umem da ti izmamim, taj čarobni osmeh. I nikada mi ne bi dosadilo, da te gledam. Dok ćutiš, i...

06 novembra, 2017 /