Ležim u tihoj sobi  Bez sata i televizora  I prisećam se kako je otpočelo  Primirje sa životom. Čudno je kako vreme  ume samo da prolazi  i ništa više.  Nikada nisam pamtio datume, ništa sem rođendana  nije moglo da se zadrži u glavi. Četvrti u mesecu ne može da ispari.  Jedno jutro u kojem se nisam probudio mamuran,  jer nisam ni zaspao.  Jutro u kojem sam dobio poruku "može".  I verujem da nisam hodao.  Bilo je pola 5 i pošten svet je spavao  dok su se čuli pijani glasovi vraćanja iz grada.  Ja sam osetio sigurnost  U napuštenim ulicama  Bio sam vodič Pomalo lud da odaberem  Omiljeno mesto  Gde se vidi čitavi grad.  Sunce se budilo  Dozvolio sam svetlosti da deluje  I pruži najlepšu panoramu.  Rušio sam zidove u glavi  smeh se jedino dešavao.  Dozvolio sam sebi da se osetim dobro.  Dozvolio sam njoj da utiče.  Dozvolio sam ljudima da spavaju.  Dozvolio sam da nikada ne zaboravim jutro  Koja po običaju prespavam.  Dozvolio sam noći da prestane da muči  Uspeo sam da pobedim.  Ležim u tihoj sobi  Bez sata i televizora  I prisećam se kako je otpočelo  Primirje sa životom Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...

08 avgusta, 2017 /