Posle smene Nervozno teturanje do pekare U 3 ujutru Izgleda kao Bičevanje po Suncu. Noge su teške Glava uspeva da bude teža i pulsira. Ljudi su glavni razlog Zašto volim prirodu I tišinu Koja prolazi kroz drveće I ponekad kroz moju glavu. Osećam kako ću uskoro želeti izolaciju Zabačenu vikendicu Daleko od glasova. Jedan krevet Dva jastuka Crvenu kosu pored sebe I frižider...
Kada nemamo snage da krenemo dalje Vreme polako staje Svi satovi usklađeno ne dišu Nepostojanje preuzima vlast. Ako ne znamo kuda dalje Nestajanje postaje opcija. Spas je zaturen. Ideje su pokošene. Ležimo i čekamo. Čekamo da prođe Sklupčani u krevetu Pokriveni preko glave mislima smo daleko I samo ćutimo. Kada postaje neizdrživo Izađi napolje Stavi slušalice I hodaj Samo hodaj Dalje. Dalje.. Dalje...
Svežu se nekad Svi dani U jedan I Ne može Da kaže Da traži spas; Smije se na glas I tiho Jeca, A Mjesec U oblaku Mračan je i mlad. Razvežu mu se sati Po grudima Nekada I Kucaju Sa pticima I svakakvim čudima; Po ljudima Se oči Razliju, I Zvijerima, A zvjezdano nebo Nad glavom se klati - Čas ovde ili Dva tu, Ništa ne stoji Ni u snu. Autor: Mladen Đurić Fotografija: favim.com ...
Kad nečije prisustvo postane teret I vazduh se u napetost pretvori, Kad srca zaćute, Uzalud se govori. Kad riječi proguta tišina I jaz postane veći, Kad srca zaćute, Uzalud priča o minuloj sreći. Kad nema dovoljno velikih ruku da obujme ambis između nas, Kad srca zaćute, tad ne postoji spas. I da li tada, zbog rastanka, treba čovjek...