Prolazim pored gradskog groblja, zaokupljen hrapavim decembarskim jezicima; palacanje promrzlog vetra utiskuje žigove u kožu zalutalih prolaznika. Nanizane parcele, mauzoleji i vitke nadgrobne ploče izviru iz jutarnje izmaglice čije kondenzovano biće raste na tlu ove nekropole. Kada bismo, u bliskoj budućnosti, udvostručili milijarde, gde bismo počivali? Načinili smo...

17 maja, 2018 /

  grad se skupio u suvenirsku kuglu pada sneg i ulice su prazne   dim koji se izvija iznad kuća nestaje u sumaglici jedini je obris ljudske strepnje   dimničari sede na ravnom krovu posmatraju tremor ptica iznad uličnih svetiljki nedostižni pogledu posmatraju bleda lica u prozorima   pernata čežnja zna negde cvetaju južni kedrovi širi se miris jasmina   u večno tuđem retrovizoru nestaju...

28 februara, 2017 /