Toga dana imala je slušalice u ušima. Dan je bio običan, sunčan. Kao i svaki drugi letnji dan, kad je dan. Često je slušala muziku jer je to volela. Prijalo joj je da se odvoji od sveta, od svega i svakoga ko bi se u tom...
Muzika je ušima prazna Kada stojiš Ispod Starog železničkog. Iz petnih žila osećaš pulsiranje Smeha iz rđavog Jugića, Tramvaje, Skejtere i bicikliste, Simfoniju intonacija Unapred režiranih Kada u autobus uđe kontrola. Čuješ migrantsku, dečju glad, Svarenu Savu, Vidiš tuberkulozni kašalj Strastvenog pušača, Druge crkotine, Ljudski izmet. Slušalice su spas. Socijalno prihvatljivo rešenje Svih situacija. Muzika je previše glasna, Zato nismo videli. Istina je Da ne volimo jutro Kada...
Posmatram nezainteresovane ljude Kako ispijaju kafe Ne čujem o čemu pričaju Jer uvek hodam sa slušalicama Jedino zbog toga uspevam da preživim. Kada noć padne postajem zabrinut Nikoga nema po ulicama Kao da sam produkt divljeg zapada Jedino mi pravi društvo kotrljajuće žbunje. Ništa se dobro ne dešava posle 2 ujutru Kurve ostaju kurve Muzičari pakuju...
Kada nemamo snage da krenemo dalje Vreme polako staje Svi satovi usklađeno ne dišu Nepostojanje preuzima vlast. Ako ne znamo kuda dalje Nestajanje postaje opcija. Spas je zaturen. Ideje su pokošene. Ležimo i čekamo. Čekamo da prođe Sklupčani u krevetu Pokriveni preko glave mislima smo daleko I samo ćutimo. Kada postaje neizdrživo Izađi napolje Stavi slušalice I hodaj Samo hodaj Dalje. Dalje.. Dalje...