Izbegavam ljude i jutra, jer se umaram dok ih gledam, kako se muče, kako trče, u sud, autobus, na šalter, u bolnicu. Kada se probudim u podne ili kasnije, ćale mi govori: - nastavi da spavaš, sine, slobodno, dan je gotov. Sve obaveze rešavaju se do podneva. - To je sranje, pomislim, i lenjo odlazim u kupatilo, na tenane perem kosu, pišam, ili...

31 oktobra, 2016 /