Promrzla od sećanja, na rukama tragovi oštrog vazduha, u očima se rasplamsao zvezdani prah. Na noktima ispisane poslednje: Ne postoji razlog. Promrzla od zaborava, pa ukus gorkog kajanja mešam sa mirisom razočarenja, na prstima ispisane poslednje: Spasi me od zaborava. Promrzla od želje, pa vrištim u sebi, dok se konci razloga, zaborava mrse, Boje sećanja se njišu obešene o promrzline. Spasi me, ne zaboravi...

01 novembra, 2017 /