Bat cipela odzvanja hodnikom. Nervozno šetam levo, desno, opipavam puls. Povremeno gledam na sat, proveravam mobilni, dotežem kravatu. Ogromna vrata tapacirana kožom se konačno otvaraju. - Gospodine V, izvolite, uđite. – rekao je čovek sa naočarima. Veliki kancelarijski sto. Prazna stolica sa jedne strane. Preko puta...

07 aprila, 2016 /