Draga J. Posle dvanaest sati sna, umora koji me je sustigao nakon igranja šaha, noćnog druženja i puštanja ploča sa ortakom, odlučio sam da ti napišem ovo pismo. Povod – snovi koje sam noćas usnio. U njima sam mlađi i ponovo je tu moja srednjoškolska simpatija....
Dan polako ustupa mesto noći. Ulične svetiljke se pale, ptice prestaju sa pesmom, psi lutalice izlaze iz svojih skrovišta i počinju tumaranje bez cilja. Sa kačketom na glavi, podignutom kragnom i naočarima za sunce, opezno koračam ulicom. Vrtim se oko svoje zgrade. Pokušavam da primetim...
“Vanish”. Pomisao da sve mrlje mogu nestati, lako kao na reklami. Može li nestati bol? To je sve u tvojoj glavi, pokušaj da ne misliš. Pa ne mislim, ali me boli. Ne prizivam ga, dođe sam i ne mogu izdržati. Kafu sa dva šećera i tri...
Da krvave ruke širim nestajuć’ bez traga Rasplinem se i postanem magla The Stone – Magla Nad gradom su rašireni zastori magle. Beton je naša nova postelja. Groblje i spomen ploča. *** Pucao sam joj u leđa. Izvijala je ručice ka plafonu, molila da joj pomognem. Kreveljila se kao uplašeno...